Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

22 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

три памети, онда она дава наслове, али тек именом не зове никога, нити хоће да каже коме „господине“, па да би јој исти ћесар дошао. Ко крочи с прага, “она га. срета по своме адету: „добро досо, билизија/!... мања моске... хардало... о сјор позмирен!... бенвења. цубро!... адио конте!... бароне!... принципе мој!... а „ди си већ, мације срдасце! — Официрима, (па макар био и ђенерал, а то се и дешавало) у свако доба. виче „гут морген, сабљицо ; и још њешто, што не би "било лијепо овдје навести.

Тако са постојаним гостима. Ако бане извањац, којега никад није гледала, њега. просто назове: „„бјор Бено.“ -

„Добро досо, сјор Бено!“

Прије но „Бено“ узима кад и да се зачуди, она гвећ заспе ријечима, па ако нема посла, сјешће узањ. Ако је снимио клобук, све даље торочући, она га „узме па га обрише рукавом; па гледа да не фали гдје пуце, јер ће га с мјеста пришити; зове „малу“ да донесе „Бену“ што је наручио; прича. шта је нова у мјесту, тужи се на зле дужнике и помиње их редом, казује на вјеру колико је ко синоћ изгубио, коцка"јући се: „а то није липо, јер су све јуди од фамеје! Ево они несретни Јубо има петверо дице, зену п матер. Дому му веле круха, а он по сву ној на карте! "Зар је-то липо, а сјор Бено! — Па и судац, и ако је “судац, не притице му с онолико дицурлије. А зена му је да те Исукарст сацува! Потросила би доту свете Ане! Па и да није то, је ли липо да се он миса, са скалцаканима, а ејор Беног — Па, вирујте, није боји ни ови нови подестат, и ако му сваки час: тратра, музика под прозоре! Сваки час! Ча је оног.. Музика. Сутра је подестату фестал 0, виру му његову, та то се у старо вриме у ритко и претуру чинило! — А ча су се јопет учитеји помамили! Имају по тријес фијорина плаће на мисец, а никизи изгубе „једне вецери толико“...

Еле, прича и понаша се као са старијем знанцем, а то њекијем начином да се и човјек затворене Ћуди лако с њом нађе, па након њеколико тренута-