Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

42 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

хтје више зајимати новац жустрим Номорцима, и „Власима“ крвопијама, него је тровао душе острвљанима! Често је бивала така налога, да се дужници не могаху смјестити у соби, него их је И-хан пропуштао редом. У тијем приликама. помагаше Де. ветога неки пискарало, који се увијек шуњао око двора, а И-хан отвараше гвоздени ковчег, смјештајући претежније исправе и вадећи новац.

Ето у какву се звијерку преобрази витез из времена Кулина бана, сердара из друштва Јанковића! И ето зашто је племић Олаво Д. из дна душе презирао племића Ила ГХ-ога М-вића.

-28

Онијех година кад Принцип пропаде, те Французи, освојивши Приморје, уведоше нове уредбе и дадоше народу више слободе, настаде сеоба, безкућника у приморске градове.

Било их је од свуда и у свакој ношњи: са 60санске и хрватске границе, из планина и забитнијех мјеста, у пеленгаћама са пошом око главе, у беневрецима и раздрљенијех груди, понајвише млади и одлучни људи. Једни се уписаше у пандуре, други се најмише, а већина их живљаше с дана на дан, криомчарењем и крађом.

Међу тијем бјеше дошао у Х. њеки Тодор Булин, човјек жуте длаке, кратка трупа, дугих ногу, пјегава лица. По кроју хаљина, као да бјеше од Врљике, али Бог сами зна његово право поријекло и завичај, његову прошлост, његово право име.

Тодор се најми код попа у заграђу, и угоди му. Поп му буде проводаџија, те га, послије једне године, ожени с једном удовицом. Та се добросретњица зваше Ика. Она имадијаше повелик врт под својом кућицом, на коме је гајила поврће, те продавала на тргу. Уљев Тодор — кога ив шеле прозваше Тодор Икин — послуживаше и даље попа. То је трајало јоште годину, кад али једне зимске