Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

~

ПОШЉЕДЊИ ВИТЕЗОВИ. з 43

ноћи њеки зликовци навалише на кућу попову, њета ране и све му понесу.

Дуго се не могаше ући у траг зликовцима. Најпослије један би ухваћен и тај ода, да им је Тодор био вођ. Тодор допаде тамнице, али послије десет година изађе здрав и угојен, као из манастира. Тада. се скраси код куће. Обрађивао је врт и најимао се код имућнијих тежака. Него, у доколици, отиснуо би се по околини и крао стоку, док једном освану мртав под туђом стојницом; зрно му је размрскало главу.

Остаде Ика. са. три сина. Најстарији, Илија, уврже се на оца — скитач чисте крви. Два млађа, Јаков и Периша, бијаху добри момчићи, радише и штедише, а б Илијом растијаше свако зло. Тако је трајало за колико је Ика старала. Јаков и Џериша раде као црви, понашају се као дјевојке, пазе мајку, а Илија се кланча по улицама, краде кућу, свађа се и опија. |

Стари заграђани не запамтише тако млада чудовишта, а момцима тежачким највећи укор бјеше, кад би се коме рекло:

— Прави си Илија Булин!

Периша и Јаков бјежаху од својих вршњака, од страха да их не коре братом. Најтеже им бијаше свечаником, кад по заграђу узавру пјесме, кад њихови другови гомилама пролазе улицама, гдје је дјевојака, а њих два, као неки одвојеници, гину од чаме пред кућом. Јер која би се дјевојка с њима, гледала, и ако бијаху прикладни момчићи; Та присјело би јој одмах од другарица, тој снаси Илије Булина.

Најпослије Периша и Јаков отјерају Илију из куће.

Он се приби код њекога конопара, као помоћНИК, посао веома лак, јер нема шта другб до да окреће велики точак. 'Ту је издржао пуну недјељу дана, пак поста дерач у клаоници, пак рибар, пак факин, и све тако на измјену, одмарајући се често у шљепићу, докле се једном не разболи смртно на улици. ~