Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

ПОШЉЕЛЊИ ВИТЕЗОВИ. 45

Ика умрије сутрадан.

Опћински стражари ухватише Илију.

Десетак дана послије тога пуче глас да опћина оправља тројицу у војску. У оно доба Далмација не даваше војнине, али су опћине силом шиљала зле људе. ;

Слеже се силан свијет на обалу, да види Илију и његова два друга, сва три у пратњи стражара, како ће се укрцати.

Свак им пожели: срећан пут, без повратка!

Шш

У по јутра изађе из контова двора њека, омалена, једра жена, са свиленијем рупцем укрштени јем на грудима, и силнијем златнијем прстењем на прстима, носећи у једној руци здјелу јухе, а у другој, на кружићу, њеколико крижака лимуна и наранче. Жена, опревно уђе у писарницу, те, поклонив се малко, стави јуху пред Деветога.

= Добро утро, шјора Гарофола! — поздрављају је острвљани — здраво уранили!

— Здраво, јуди! — отпоздрави им земљакиња, па одмах настави носећи кружић натраг. — Хајдемо, И-хан, млуоди је-веј горик.

И-хан пође за њом.

— Пи-пи-пи! муој Роро! — ваби Гарофола, пењући се опет с натегом уза степенице, којима готово захваћа дужину својим широким крстима. Пи-пи-пи, муој Ророн! Он јеште спи! Лак, полак, куонте млуоди. нимоте га оштро будити!

Та шјора Гарофола, прије тридесет година, уђе У двор као дојкиња, па оста као слушкиња и сврши као управитељка, која је и И-хану запредала. Џо граду бјеше находа и нахоткиња, које народ прозва Контићи и Контићке, Говорило се да је њих Гарофола науточ помагала и кућила.

Кад би стари посркао јуху, изашао би у обор. а за њим писар и сељаци. Стари би дигао главу пут провора некадашње куле, а то би и остали учинили. Сад би И-хан и Гарофола отварали прозо-