Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

, 46 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

ре и износили на сунце мноштво птица у крлеткама, па онда два, ћука на тојатама, јејине, крагује, трлице и једног орлића, а свега тога пернатога народа стане пвркутање, гукање, ћукање и кликтање, да би та граја. проглушила И рлуха.

И-хан хитро сипље просо, улијева воду и и сти тамнице заробљеницима, а Гарофола им само тепа, редом, држећи једнако оне кришке у руди,

Па онда се отвори крајњи прозор и укаже се висок човјек, од тридесет година, танак као трска, ћелав, крезуб, црвенијех јабучица, као да их бјеше омастио, риђа четкаста брка, ситнијех И модрих очију.

_ Добро утро, куонте млуоди! — визу острвљани. | — Добро јутро! — поздравља писар.

— Добро јутро, папе! — вели јединац, нашшљедник конта Ила ТУ -ога, конте Иле У -ти, пак изнесе једног старог оперутанога, папагаја.

Сад допане Гарофола, па њих двоје стану чи стити крмеље птици, мажући јој преостала пера ракијом. Девети пажљиво мотри; најпослије повикне.

_ "Бон ђорно, Роро, 60н ђорно!

__ Одговори папи! — соколи га Десети.

__ Јави се, Рорићу муој! — додаје Гарофола и обоје толицају Ророна, а он треска ћелавом главицом, као да му се тешко, сјетити како треба отпоздравити. Најпослије закријешта:

— „Бон орно, онтеве!

Ево ти сад весеља свијема. АКО је стари добре воље, стане први причати, како је Ронрон У младости био оштроум. ба њим казују то исто Десета. И-хан и Гарофола. (ва често говораше.

___Ја вам казкем да је грихота Боже прости, ча ниј кршћен, ер кад је бил млуод, имал је више памети него многи кршћени!

__А вирујемо, шјора Гарофола! — одговори који лукавац, да се препоручи моћној слушкињи. — Вирујемо, зач не! Ето, господске тице малехне, малехне, па говоре више јазик, по нашки, по тали-