Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

ПОШЉЕДЊИ ВИТЕЗОВИ 47

јански, по тудешки, а наша дица од пет лит не знају толико рич по матерјем! -

Ако би Девети преплео прсте и стао обртати налап око палца, то бјеше знак да се присјетио њешто важно забиљежити у каквој погодби, а пошто ве могаше бити у писарници без слуге, то би вик“ нуо, прије него уђе:

— Хајде, И-хан!

Девети још чека; хода и хода, пак ће планути:

— И-хан! Иле! Корпо дела воштра мадона/... Боже ми прости! Чујеш ти, магарчино, да толико дангубиш, када ти се каже да има посла, а“

— Као да сам ја крив, шјор! Као да је мени баш миле хранити тичурине!

"_— Доста сад! — викне Девети и прстима, смрска кожу на, челу, да прикупи сву памет, из.које ће исциједити неку реченицу. Али је бивало дана, кад ту свету тишину побрка Ронров. Накљукан и разгријан на сунцу, стари брбљов стане се дерати из свега мозга, мијешајући изреке што му преосташе у мозгу: — Адијооо! Мала би-ли ма-ло! Ком-пањи, марп! Ајне! Пвај!

Тада би Девети помаман:

= Иле! Корпо дела!... Заврнућу му вратом, ако га намах не уклониш!

И-хан би се тад подмукло емјешкао, јер му веома, гођаше, кад би се господар с тога љутио. Али, усред тога, ако господар, казујући у перо, нехотипе изостави какав важан увјет, И-хан. једнако срдит, напоменуће то, онако сурово. ада Девети устане, ухвати га за пуце на кружату и гледајући та милостиво потапша га по рамену. Тијем је међу њима мир учињен. -

Прије него се сврши посао, Десети сиђе и укочањи се на прагу, звјерајући очицама.

— Папе, ја ћу мало изаћи!

Овагда се мораше јавити. Ако је оду до разговора, вадржаће сина малко — увијек на прагу тужећи му се на зла времена, на зле дужнике, на своје меко срце, због којега ће најпослије пропасти.