Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

пе СРПСКА КЊИЖЕВНА. ЗАДРУГА

Ако није вољан, тада само одмахне главом, али ће сватда додати.

— Чујеш ти, немој се састајати с онајем!

__ Бо.бо-же сачувај: папе мој! Ај-бо-б60, не-нене! — ушепртви се Десети, првенећи на сав мах, Тако је тепао, чим се мало узнемири, 4 попрвени» је с тога, што је лагао, јер се 6 онијем, с контом (Олавом, најрадије дружио У кавани.

Десети граби својим дугим крацима, а при томе му главица једнако игра, баш као у птице кад скакуће. Улица надушује на растоку других улица, пред лекарницу „код Спаситеља.

У тој лекарници бивало је увијек пет шест доконе господе на посијелу. Главни бијаху: један 10јавни каноник властелин, један стари богати скоројевић, који мишљаше да не би могао живјети два дана без лијекова, ИМ један шаљивац, за кога 66 не знадијаше чим живи, али се знало, да добро живи.

Њима је Десети добро дошао, баш као пору“ чен. Ако би он хтио да их мимоиђе, тада је доста ла њеки испане преда Њ.

Чим уђе, прихвате га као да га не виђеше Бог зна, од када.

· — 0,000, каро, карисимо мио, — виче кроз нос каноник.

— Ма гђе си ти, човјече, а Јеси ли опет болестан — пита љекар.

__А ти не знаш шта је новог _— зашитаће ша-

љивад. _- не-не-не! Шта: Штаз — уорза Десети. — К, шта, мој брајко! само слуша)! — И стану

пвмишшљати којешта, да га заплаше, на пр. по гре ду се кланча, бијесан пас: утекао је #5 тамнице страшан разбојник, којега шћаху осудити на, вјештала, тежаци се побунише против косподе због дохоткаји ТД. | Десети блиједи и зној та спопада, не сумњајући да је све пстина што чује, и ако су га сличнијем бајкама препадали готово свакога јутра Пошто се насите, пусте га, а он крене другом улицом, обитаг зећи пве п оружане људе. које удеси. Још му је