Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

ПОШЉЕДЊИ ВИТЕЗОВИ. 49

претрпјети пепкања. досјетке омладине свакојег "сталежа — од пролазника, из дућана и радионица — безобразно намитивање младијех простијех жена, што га највише љућаше, па га ето у велику кавану. Ту затече раднијем даном њеколико часника, који одвојени сјеђаху, њеколико ислуженијех чи"новника и међу њима Слава Д. Десети веома учтиво поздравља, свакога, Слава особито, који му увијек, без ријечи, пружи два прста десне руке, пак устане и приђе биљару. ;

Десети бијаше врло добар играч. О њиме се мало који у граду могаше мјерити, осим Олава, али та сваки могаше добити, само нека га збуни, нека му рекне на пр.: „Не броји вам се тај ударац, јер сте повукли штапом!“ Или: „Откуда имате петнаест“ Само двадесет, господине!" Толико бјеше доста да Десети изгуби. Олаво то није чинио; шта више, он не допушташе да га задиркују.

Пред подне изађе и стари каматник, праћен својим дужницима, те се упути к манастиру. И-хан затвори прозоре и стане шетати испред двора. Девети, опростивши се с острвљанима, прихвати свога. старог пријатеља гвардијана фра Винценца, њекога, дебелог Талијанца, кота народ прозва фра Бачвом. Њих двојица споријем корацима, устављајући се у препирци свакога трена, пређу обалу, заоколе иза саборне цркве на трг, гдје је велика кавана, и гдје им се придружи Десети. Одатле ће дутом улицом, која свршује код поменуте љекарнице. Та шетња траје добар час. Каматник стриже очима на све стране, неће ли угледати кога дужника, којега треба опоменути, а у исто вријеме пажљиво слуша од ученог пријатеља што је о чем рекао свети Аугустин, или свети Тома Аквински, или који признати свјетски мудрад.

И-хан приђе ка духовнику и пољуби га у руку, пак уђе у двор, за господарима закрачунавши оборка врата. |

(Са каменијех степеница улази се у висок три-

Из РАЗНИЈЕХ КРАЈЕВА А