Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

50 - СРПСКА КЊУЖЕВНА ЗАДРУГА.

јем, гдје је строп дрвен, а под сложен од ситнијех камичака неједнаке боје, гладак сав као једна мраморна плоча. · Петера су врата дуж тријема, врата. висока, двокрилна, од мрка дрва, сва испуњена. прелијепијем резбаријама. Крова средња уђе се у пространу дворницу, гдје је под и строп као ну тријему, по стјенама голема млетачка огледала и слике старијех М-вића и провидура, опточене златнијем оквирима. Шаоколо су широке столице, постављене зеленом свилом. Из те дворнице, кроз омања „врата, улавак је у четири собе, такође испуњене старинским раскошнијем покућанством.

Са дна тријема воде степенице на горњи бој, куд сада кренуше сва тројица. Ш горе је слична подјела, само што дворницу замјењује ручаоница, а собе су мање, те их је више. Гарофола је поставила на пространом столу за четворицу и она се забавља, са Ронроном, којега свакога дана. кад се руча и вечера, пренесу ту из куле. Девети сједе у зачеље, Десети њему с десне, према овоме Гарофола, а И-хан мало даље, одвојен. ЊЊека стара испијена. кухарица, црвена носа, одјевена полак тежачки полак варошки, доноси јуху. У повратку не може ни она, на ино, а да не рекне коју љубавну обожаваној тица.

"Докле они једу, дед да чујете у главноме што је запамтио славни Ронрон.

Послије Деветога, папагај бијаше најстарији укућанин у двору М-вића. Он је гледао јединога, конта Илу деветога као младића пуста и богата, у „доба. Француза, кад се прекидао закон, који дотле бјеше напосе ва властелу, а напосе за пучане и кметиће. Ронрон је запамтио сватове Деветога и питан је био из руку контеше Матилде, одиве племенитијех Д-вића, бијесне и прелијепе властелинке. Ронрон бјеше свједок прве љубави, потоње мрзости, између Деветога и Матилде. Ронрон једини могаше поуздано знати, бјеше ли истина, што се по граду говорило... Њект млади пуковник бјеше чести гост у двору, и ако невван. Најпослије Ронрон запази кад једне ноћи зацилика у великој спаваћој соби,

5

~

|

на варрим - -вае [и