Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља
ПОШЉЕЛЊИ ВИТЕЗОВИ. 58
То се понављало дваш у недјељи, с том разликом, што у походима замјењује Деветога и И-хана, њеки Туклин, жилав млад човјек, по занату кројач, који је радио само кад би га глад нагнала, али бјешестрастан и вјешт птичар.
Силно кретање по чистом ваздуху поможе метиљавом контићу, а тај бољитак у његову здрављу | накнађиваше староме приличан трошак и велику досаду у кући, која постаде као њеки преградак Нојева ковчега. До краја јесени сјатило се бјеше око Ронрона, Мами и Кика мноштво пернатијех другова. Колико је пута с почетка Девети плануо у писарници: |
— И-хан! Корпо дела мадона, Боже ми опрости, избаци их ван!
Али би га намах укротила мудра Гарофола;:
=— Ако ћете да убијете муолога, ондак муожетето учинит, ер то би исто било ча и заклат га!
И ето тако старинска кула постаде птичњак.
Три године јоште учаше мештар Лујо малога,. па, га предадоше фра Винценпу. Наскоро иза тога, мештар промијени свијетом. Фратар је предавао Десетом за три-четири године на претрг, кад би се младић наканио. Али како растијаше, тако је марљивије полазио у лов са вриједнијем Туклином.
Још нам је споменути, како Десети оболи смртно у 18. години и у тој болести изгуби косу и зубе.
За тијем никакве знатне промјене не би у двору М-вића до онога часа, кад их ето остависмо за ручком. Ронрон, Девети, Гарофола, И-хан и Десети, за толико и толико година, два пута дневно бијаху на окупу, измјењујући једне те исте мисли.
Послије обједа, стари би одспавао два часа, а млади конте са И-ханом и Гарофолом опет око птица. Кад стари устане, син га, је пратио на, вечерње“ у манастир, јер и ако му гледаше кроз прете јутром, вечерње не смијаше пропустити. Из цркве би се: прошетали са гвардијаном истијем путем којим и пред подне, пак на вечеру и у кревет.
Ето како је бивало, с дана, на дан, у дворуМ-ко--