Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

54 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

вића, осим када би конте Иле Х-ти кренуо зором са вјернијем Туклином у лов.

Е ТУ

Протекло је четрнаест година. од смрти Ике Бу„линове. Њезина мала кровињара узвисила се и раширила се у лијепу тежачку кућу на један под с прозорима, са стрмијем кровом, са дрвенијем степеницама, које узлазе из чиста ограђена обора.

Недјеља је послије подне у почетку јесени.

На слару сједијаху двије жене и троје дјеце. "Обје су жене младе, стасите и плаве. Из даљине рекао би сличне су, само што је једној на глави црна повезача. Изближе видио би да је она у црнини по „лицу оспичава, а да тога није, љешша би била од друге.

„Кене гледаху, преко сусједнијех кућа, на далеку главну улицу, куда је врвио народ. Одједном, иза рогља њихове уске улице, изађе њеки војник, са штапићем у руци. Војник упита њешто једнога, дјечака показујући штапом Булинову кућу, пак се упути управо к њој, те прије него жене могаху измијенити своје мисли, бијаше он у обору.

= Помоз Бог! Је ли ово кућа Булиноваг Може ли се.напријед; Камо их“ — питаше војник пењући се. -

Она с бијелом повезачом измаче се се клупе, а она друга, сједећи на прагу, покри лице рукама. Дјеца, се збише иза прага.

— Бог помогао! Јест кућа Булинова. Кога тражишг — одговори она с бијелом крпом.

Војник сједе на њезино мјесто, скиде шајкачу и стаде брисати црвену кожу на лицу и риђи снажни брк. Кад увуче рубац под огрлицу, да и врат протре, изговори на претрг:

= Сакрамент, ала је врућина! Дакле обогатили, аг А камо их, камог Ја, данас је неђеља, у крч= ми су одиста... Б, е, е, прави двор, прави двор!

=— Ма, молим вас, ко сте“виг — зашита жена пива њега. Глас јој мало дрхташе.

сетери зеље