Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

50 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

„Кене су дуго шаптале за столом, те и оне полијегаше. | - Зором забрујаше звона у граду, навијештајући ·благдан, „јесенски Божић“, како његдје у Приморју вову СОвисвете.

Јаков бјеше источне цркве, али из љубави према својој Марији не работаше о великим католичким тодовима. Тога јутра, ув јеку звона, договорно, обукоше тежатно рухо, препоручише Ани кућу и дјецу, сађоше у обор те погнаше мазгу у поље, не да ради, него да се разговоре подробно, на осами.

Грану топал дан, као у сред прољећа, какав само у Приморју у то доба године бити може.

У обору играху се дјеца, Ана замишљена сједи„јаше на слару; пред њом бјеше рукомија воде, спремна за дјевера, кад устане.

Шкрипа оборских врата тргну је из мисли. Уђе један опћински стражар, њеки тутуш, коме сабља допираше до чланка.

= Добро јутро! Ово је кућа Булинова, рекоше ми. Јели ту Илија Булин, солдат“

Илија искочи на праг.

= Ко ме тражи“ Шта јег

— Порука од опћинског тајника, да му се пријавиш до подне. Истина светад је, али...

Пљусак му прекиде објашњавање; Илија му изли сву рукомију воде на главу.

Мали стражар, спуштајући с неба све вишње силе, истрже сабљу и потече уза стеленице, али видећи како рутаве засукане мишице Илине држе столицу, врати се пријетећт. ,

Илија не упита, за. брата, ни за другу снаху, нити изашто, него ће на поласку:

— Са-кра-мент! Овђе се не пије кава из јутра, а ја навикао. Да немаш... овај... један бановац“ "Тешко ми је мијењати педесетицу.

— Погодио си, брајо, да немам! Ми смо жељни виђети бијелу пару, а ти ћеш цедуљу исто морати равмијенити, ако је...

— Е, гле мудровања! Дај, немој се мргодити,

а а