Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

„

ПОШЉЕДЊИ ВИТЕЗОВИ. | 65:

да си нам казивао како си у своме двору у Млецима гостио конта Илу М-вића 2

— Па јесам. Губа једна, каматник, људо...

= Псе! не псуј! И ти се њему не јави откад дође

— Нијесам, ама хоћу, колико данас!

— А да ну, погледај, ко је оно с онијем фратром 2

Илија избочи груди и упути се к двојици пријатеља, који, као обично, примицаху се лагано, равмахујући рукама. Један потече за Илијом и врати га.

— Њекако није лијепо да човјека устављаш на улици, него хајдемо пред његову кућу!

Сви кренуше уз обалу, па ув улицу светога Фране, гдје удесише И-хана у обичној његовој шетњи пред ручак; одатле изађоше пред љекарницу „код Опаситеља“.

Пратпоци Булинови раздвојише се и одмакоше како се примакну Девети са гвардијаном и са синоМ. Илија састави пете, дотаче се капе прстима: Јављам понизно: Илија Булин, дето конте Пулин, ваш познаник из Млетака.

— Штог... Штог... Ко си тиг.. Шта хоћеш пита Девети, крочивши натраг.

Фратар разјапи усне, Десети побјеже, докоњаци из љекарнице изађоше, пролазници застадоше, 6

— Шта, хоћеш тиг — издера се опет конте.

Илија зарешета главом и диже руку да потапше конта по рамену, али стари измахну тољагом.

= Натраг пијани лупежу, јер ћу ти главу расцијепити. :

— То ми је хвала за оно што сам те частио!

= А, лупежу, ти мене частио... чекај!.. стан! завика конте, и стаде махати штапом, а Илија се увија тамо и овамо, докле га са страта не обори Иханова нота. Грохотан смијех са свију страна пропрати витежев пад. али то потраја тренутно. јер

Из РАЗНИЈЕХ КРАЈЕВА