Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

66 - СРПСКА КЊИЖЕВНА. ЗАЛРУГА.

Илија падајући истрже конту штапину, скочи, па И-хана: удр! удр! удр! по прсима, трбуху, леђима... И-хан, вриштећи, најприје се обрну дваш у ковитлац, па даде махове ногама. Тада се Илија врну ка конту, те и њему одалами десетак тојага. чувајући му главу. Једва већ и редари допадоше и раздвојише имењаке. |

Девети и слуга му одлежаше њеколико дана у постељи, а витез шест мјесеци у тамници.

Пошто изађе, подијелише га добри људи од брата. Илија скунатори до 300 талијера за свој дио.

Непрекидно су трајале пијанке и причања до друте јесени, докле нестаде новаца. ада Илија поче мучити муке да трбух напуни, те досади цркви, сусједима, а највише брату. Крчмари му не допуштаху к себи, осим кад би с прага показао новац. Мирнији људи свртаху с пута испред њега. Факини и дјечурлија кињаху га ругом, те поста такостан — да. Бог сачува!

М

Свакога прољећа Иле Девети отплови у Млетке, на одмор, и остане тамо по мјесец дана. Писарница се ипак зором отвара; острвљани, истина У мањем броју, али опет се купе око И-хана; конте Славо, свакога јутра, у исто доба, поносито прође туда; гвардијан, шетајући с једнијем млађим фратром два пута у дану застане пред двором и поразговара се са слугом. Да још млади конте и шјора Гарофола живе по старој навици. могло би се рећи да се ред мало помјерио, али кад старога није, млади рано одлази у лов, а она лешкари до подне.

Само једанпут путовао је с оцем Десети, али умал се не разболи у дуждеву граду, чезнући за птицама...

Еле, прољеће је у свему маху. Зора руди.

Илија Булин пробудио се на каменој клупи. пред градским вратима, баш кад млади конте и

Басре ер