Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

58 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

онда... е онда нека се маши у шпаг, нека ми да. штогод.

— Подај му, контићу, нека, га ђаво носи! рече онај младић. "

— Подај! Подај! — говоре и други.

— Не, ни пребијене паре! — викну Туклин. — Хајдемо, па ћемо виђети!

И опет пођоше птичари, а Илија им се придружи, те ухвати корак с њима, подвикујући: ајнс! цјав! Туклин стане. Десети склопи руке, молећи свога пратиоца да не замеће кавге, а тежаци се смију грохотом.

— Не скиде га с врата, без откупа, конте!

Десети извади кесу. Булин тада скиде капу.

— Браћо, ви знате да сам метао крв на њихову кућу, а знате; да сам имао и право! Али кад примим поклон из његове руке, е тада је мир углављен за вазда. Је ли право овако; Одсад, заиста ћу гинути за њих, сакррр... Аааа, конте, ви ми пружате банова: Да узмем бановад, ја:

— Не, борме, мање од талијера! Такав човјек да опрости крв за бановац!

— Немој, Илија, што ти неће дати све што је у кеси.

Конте додаде још један, али видећи да га се неће моћи отрести, баци одједном пет.

— Е, сад се пољубите, као што је ред при угла ви мира! — викну њеко.

Илија рашири руке, а Десети устукну. Женске га опколише. Илија почео играти, подвикујући и у томе омјери њеколико пута своју поплату о Туклина, који се мучаше да пискобеља господара.

Илија се у повратку сретао с другим тежадима. Сви га питају, шта је то било, а он само весело одмахује руком;

— Помтрио се Булин са М-вићима! — вичу они предњи... Дао му је контић дио, у име очина, дуга!... Није, него му је платио ловачину!... Аја, богме, то је само ва овај крај, а за остале баштине биће нове погодбе!...

Илија зором бахнуо у кавану.

о Ини