Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

ПОШЉЕДЊИ ВИТЕЗОВИ. 59

— Дај каву, ракију и цигару! — викну с врата, трескајући новцем.

— Нанијела срећа одњекуда, а витежег — питају га људи. Илија ништа не одговори, него пошто доручкова и закурњави, удари се дланом по челу и зарешета, главом, као да ћаше рећи: „гђе је мени досад памет била“.

Али се и он сутрадан у прозорицу веома зачуди, кад изађе кроз градска врата И-хан са двоцијевком о рамену, па Туклин са вапцима, па Десети, па једна момчина тежачка са тољагом у руди. Ови, осим Десетога, чикаху погледима Булина.

— Сакрм! — почеша се он по глави, али се није дуго предомишљао, нето пође за њима.

Нико се необазрије на њ докле не минуше далеко од заграђа, а тада се осу град камења на њега, те он, храмљући, врати се. натраг.

Још је два пута И-хан предводио дружину, али како Илији не бијаше нигдје трага, трећега јутра изоста војвода. Туклин намјестио вапце и поперио прутиће, те се сврати ка конту и момку, и леже поред њих на ледину, кад закликта нека птичурина и замаха крилима, на врху једне гомиле, пва винотрадарске међе. Птичари устадоше и кренуше тамо, да отјерају орлушину, али се она преобрази у Илију Булина. и прије него се разабраше, звијукаху бубуљи око њих. Десети први заграби, и то срећно, јер га згодише само два, камена у ноге, али Туклин и његов млађи отрчаше пуни масница. Сав прибор и вапци остадоше плијен побједитељу.

Догађај се брзо разгласи. И-хан јави опћини. а она нареди пударима да хватају кривца. Протече њеколико страшнијех дана по чељад М-вића, јер се Десети превијаше мање од бола, него од жалости, што неће моћи више у лов. И-хан је сваког "трена, трчкарао на опћину, да чује је ли зликовац ухваћен. Аја! богме! Илији нигдје стрва. Поче се "чак говорити да је заглавио. И-хан се радовао томе гласу и потајно обећа награду ко та о томе увјери. 'Мађе се њеко ко прими награду — и тада већ не "ријаше сумње. те се И-хан опет заврже двоцијевком