Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

СРПСКА КЊИЖЕВНА. ЗАДРУГА. 3

~ = Са, срећом, контићу, нови друг!

— Живили витезови!

Илија лијево и десно отпоздравља по војничку, прислањајући прсте на капицу.

— Не чудим се што их Бог створи, него се чудим како их састави! — рекоше многи. А друге на то:

— Ко ће као Бог! Два изгомета, један од господске руке, други од наше, састаше се да буду заједно на ругло народу!

Те вечери, Илија тријештен пијан чашћаше знанце у крчми, што се одавно пе бјешг видјело. Казумије се да је на свој начин пскитио знатни догађај, али, што је најљепше, тврдио је да он није тражио контића, него овај њега. „Стари јарац — међу нама буди речено — стари је писао сину овијех. дана, из Млетака: да се свакако спријатељи са мном. Јарчина је дознала ко сам био ја, и да је све истина. - што сам казивао, па сад онако пулитички хоће да ми се примакне. А ја се чиним као невјешт, докле не куцне мој час“.

Сутрадан прије зоре бјеше Илија на уласку улице Оветога Франа. Десети изађе весео и сам предаде двоцијевку имењаку. И-ханова тужна глава промоли се часком кроза прозор доње собе, па се И-хан прекрсти десетак пута, каоно ти човјек, који не може да дође к себи од чуда. Туклин понизно пође за њима, носећи вапце. Још — али то ћете тешко повјеровати — још климну главом пут. скитача, назвавши: добро јутро, шјор Илија!

И тако је бивало прекосутра, закосутра, наковакосутра, еле свакога божјег дана. Илија се дању ломи уз контића по баштинама, а ноћу „сеири“ по

крчмама! Тако их затече каматник, вративши се из Млетака! Криво му је било =— још како! — али што

ћед Хоће ли „у гроб отпрати млуодога куонта, ако му забрани ча је навикал!“ како рече Гарофола. Једино, пошто Девети преуве стари ред, уведе нову препоруку, коју даваше сину, јутром у писарници.

па и“ попа ини ГОРИ