Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

80 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

прозора на лицу. Дуж дијелога тржнога руба, од опћине до апотеке, бијаше тротоар, три лакта широк, једини тротоар у Розопеку, чист и гладак, као под какве господске дворнице. На четири краја бијаху четири стародревне мурве (дуда). На средини другога руба, лицем ка лицу кафане, бијаше једна грдна кровињара, без прозора, која је кварила сву љепоту трга и која је заклањала море. Замислите човјека у новој и лијепој одјећи, а са пљешњивом капом на глави! — ето таки је утисак чинио и розопечки трг због неспретне кровињаре. Странци јако замјераху мјештанима због тога, а мјештани тврђаху да ће „нови начелник“ одиста срушити кро. вињару... 'Тако су говорили, али нијесу вјеровали. = јер, за четрдесет година у програму свакога. кандидата за начелничко мјесто бјеше у првом реду рушење кровињаре. Не може се рећи да Розопек није имао и енергичних начелника, али свакоме сметаху вијећници у тој намјери, — управ главни им задатак бјеше да га спријече у томе, да се тијем не би прославио. (О тога се често и мијењаху начелници, стога је... но да оставимо ту жалосну историју.

Бепова кафана бјеше дугачка до двадесет корака, широка десет до дванаест, висока толико да ни највиши човјек не бОп допро главом до таванице. У њој и пред њом бијаше пет столова, са мраморним плочама и десетак обичних. Пошто се у Розопеку. тотово три четвртине године, може сједјети изван куће, то већи дио столова и столица бјеше на тротоару. Иза тезге, у полици, на пет-шест преградака, бијаху лијепо поређане скленице, са ликерима. Врху полице, између цареве п паричине слике, бијаше мала Богородичина пкона, пред којом увијек чкиљаше кандиоце,

Оне године кад је настао нови свијет у Ровопеку, Бепу је била седамдесета. Бијаше омален, надутијех блиједијех образа и сав изгледаше као да је труо. Носио је увијек некакав угасит капут до кољена, а на глави капипу налик на прногорску, само што на његовој бијаше срмена кићанка. Његов

па ИН