Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

НОВИ СВИЈЕТ У СТАРОМ РОЗОПЕКУ. 5!

"тлавни посао бјеше да срачунава и да тјера са тротоајра, псе и „берекинчиће (мангупчиће). "Тога, ради држаше иза врата мотку и гомилицу каменица, те. "макар била пуна кафана људи, само нека чује босе ноге или шапе по плочама, Бепо потрчи мотком т каменицом.

Мандалина, двадесет година млађа од мужа, бје"ше збојита, широкијех плећа, мало врљока, прилично глупа, вриједна и учтива.

Увијек држаху слуштче, које не излажаше из кујинице, а ниједно се не шћаше скрасити код њих по године.

Као што рекосмо, у глухо то доба дана, Бепо и Мандалина имађаху највише посла. Посао им бијаше да поређају здјелице, шећер, воду, лимунове. фрамбоа, да приправе карте, — јер ће послије имати мало слободна времена.

Господа дођу готово одједном. Свакоме се зна мјесто. Судија и комесар и њихови по чину најближи другови одмах започну „бришкулу“. То је једна старинска, врло проста талијанска игра, при којој другови један другом давају знакове, мигајући очима, бурећи усне, плазећи језике, разумије се, кад уграбе да то скрију од противника. Управници разпих канцеларија и остали нижи по чину, из пажње према највишој господи, начетају се око играча до краја прве партије, па се и они разреде те се „бришкуља“ на све стране. ( почетка се то ради тихо, па настане мали жагор међу најстаријима, па жатор нарасте до граје, па узаври цијела кафана фд вике. На једноме столу друг је погрешно бацио карту, или је дао противни знак, па је због тога из"тубљена игра, те није прапо плаћати кафу због туђег сметењаштва! У тијем приликама парбениц зову Бепа да суди, премда унапријед знају да, ће се он дипломатски извући, а он опет унатријед зна да, се „спорне“ кафе неће платити докле се питање не "ријеши, а то је питање дуго као и источно. Ако је влучај сувише заплетел (што се повна по крупнијем спсовкама), онда приђу и други играчи, те се помије-

Из РАЗНИЈЕХ КРАЈЕВА 6