Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

НОВИ СВИЈЕТ У СТАРОМ РОЗОПЕКУ. 55

па би почео с почетка. Тај чудновати обичај остао _је из млетачкога. времена, кад не бјеше никакве друте слободе, осим таке. Дебела шјора Тереза тјераше тако далеко, да је ашиковала с двојицом, тројицом у исто вријеме, што би се, иначе, свакој другој замјерило. Пошто се шетачи сити начепукај по тргу, онда би сви посједали испред кафане, гдје је сваки каваљер дужан био да части своју даму. Заворно бјеше особито дјевојкама, које би случајно остале без каваљера, те за које мораше плаћати отад или брат. Стога је на чуду бно јадни царински управник са својих шест кћери, од којих средња, Влца. бијаше лијепа, двије приличне, а три као авети. Вица никад не бијаше без каваљера, али кад би се свијех шест сестара појавило на тргу, онда би и Вицин каваљер шмигнуо, јер, најпослије, ради њезиних њеколико слаткијех погледа и ријечи, морати платити шест слаткиша, шест лимунада, или сладоледа, то је сувише! Ако опет царинар дође само с Вицом, или са половином свога порода, онда не фале пепкања и одвише јасне алузије, те, опет велим, човјек бјеше на чуду. Управ, он једини од вишег лацманског сталежа не радоваше се вечерњем хладу.

Најзад, кад би на тврђави труба окупљала, војнике на спавање, тада би се и шетачи разилазили, У томе пошљедњем издушку ровопечкога живота узаврио би трг; топот корака одјекиваше по плоча нику; пси би урликали; берекинчићи, у гомили и смијући се; трчаху на градској капији, а слушкиње бјежаху с врата, гдје су дотле ашиковале, по својој МОДИ... - |

Град би се затворио, свијеће би плануле, настало би куцкање столскога посуђа, орило би се сре"брнасто кикотање Маргарите, Амалије, Мглеве, Отане, закликтала би флаута докторова... па онда би се капци нагло затварали једни за другијем, и Розопек "би једнодушно захркао.

Ето тако је с дана на дан пролазио живот Рово "печана, ОСИМ... у у

6"