Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

да се, чнм би чуо да се негде око Србкје појазила каква епидемија, преко својих људи ннтересовао о њеном кретању и напредовању, 1 ) и чннио све што је знао да земљу сачува. Но није само то, он је ишао још много даље, управо тако далеко да му се морамо чудити и одати у том погледу сваку хвалу. Да би се јасно видело какав је био у односу према заразама најбоље је нзнети овај пример; Једна од најватренијих његовнх жеља била је да се у Србијн што више света насели нз околннх земаља. Жеља је била сасвим оправдана, кад се узме на ум да је слабо насељену Србију ваљало бројно ојачати: прво, да би лакше могла резистирати спољном непријатељу, а друго, да би давала више прихода, који су били тако потребни за њено подизање. Најзад, слободна је Србија имала и дужност да пружи уточпшта „страдајућој браћн под туђинскњм нгом“. Због тога је Кнез Милош не само допуштао досељавање v Србију из околних српскпх земаља, већ га је и по.магао, и свима могућим средствима излазио досељеницима и бегунци.ма на сусрет. Алн кад je била у питању заштита од болештнна. он је и ту своју ватрену жељу приносно на жртву. 1829 годнне услед зулума турске војске, која је поред Дунава у видинском и тимочком крају ратовала противу Руса, народ из тих крајева нагне у масама у Србију. Кнез Милош нареди да се бегунцн примају, размештају и помажу колико се н како се најбоље може. Читавога су лета гомиле преплашенога света долазнле у Србију и ту налазиле потпунога брат-

‘) Држ. Арх., К. К„ Иах. Пожаревачка, писмо Стефана Стефановића Киезу Мнлошу од 30 септ. 1829 п гшсмо Стефана Илпћа од 1 јуна 1836.

226

U 3 СРВНјЕ КНЕЗА МНЛОША