Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

Ck'Ora гостопримства. Али се у јесен те године појави у Видину „кужна болест“ в Чим Кнез Милош сазна за то, одмах нзреди да се досељавање спречг? На Поречкој Реци начини се, по његовој наредби, контумац и утврди се јаким стражама. По свима путовнма који воде од Црне Реке и Крајпне беху постављени оружани људи, који су нагонили свет само на један, мирочки, пут, који је водио ка поречком контумацу. На тај начин Србија би тада спасена од уношења заразе. 1831 године завлада колера по чигавој Галицији и Маћарској. Свуда завлада страх и трепет не само од болести. већ и од њеиих последнца. Све ■комуникације престздоше, а пазари усануше. „Ми трговци који од пазара живимо, кад га нестане онда смо пропалн, а ево зло нам је код куће“, пише' из Пеште Јосиф Миловук почетком јула 1831 године. Почетком августа дође колера у Земун. Од 1 до 23 августа помори она у Земуну на 20!) душа, те се заведоше предострожне мере. На свакнх десет кућа постави се по један надзорник, који их је морао свако јутро обићи и видети је ли све здраво и држи јш се чисто. Школе и цркве се затворише (само у „бирцузе и кафане сме ко год хоће", вели иронично један савременик, Земунац). Београд се тада нађе пред грозном опасношћу, „Кака је наша овдашња полиција и како смо измијешани с Турцима, ако овђе дође колера, биће рахат што ниђе није била, како је у Европу дошла“, пише у то доба Вук Караџић’) Да би се опасност отклонила Кнез Милош предузе са свим озбиљне мере, Он нареди да се „из Земуиа не да амо ни за једну пару нкшта што се једе“. За тим, колико је у Београду „он био у власти,

’) Вукова Преписка IV. iss.

227

МЕДИДИНА