Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

са југа баци у страх и трепет целу Србију; нарочито се од ње поплаши свет по градовима, где je куга увек јаче хватала маха но по селима. Имућније породнце стану се спремати да напусте своје домове и да се склоне у Аустрију или у удаљена села. У овако тешким при.тикама Кнез Милош разви сву своју енергију. Сем живог интересовања о кретању куге по суседним земљама, он пожури да јој спречн улазак у Србију, нарочито на главном уласку, цариградским друмом. Почевши од септембра 1836 године сви путници који су долазили тим путем задржавани су у' карантину по пет дана. Више се ннсу могли држати, јер није било довољно просторијаЗбог тога је одмах бнло отпочето зидање нових зграда. Почетком пролећа 1837 године биле су готове пољске болнице и карантини у Алексинцу за дариградски друм, у Радујевцу према Видинској Области, у Мокрој Гори, Љубовији и Рачн — npema Старој Србији и Босни. Да би постигао што пунији успех у спречавању уношења куге, Кнез Мнлош се обрати аустријској влади да му уступи стручне људе, који умеју управљати карантинима и упуКивати свет .у одржавању привремених болница. Како је Аустрнји било много стало до тога да се болест из Турске, преко Србије, не пренесе и у њене крајеве, одмах изађе на сусрет Кнезу Милошу и пошље у Србију више својих чиновника из земунског контумаца, а међу њима и контумацског лекара Нађа, којн је најбоље познавао одредбе саннтетских закона и који је својом одлучношћу у.мео да им прибавн потребно лоштовање. Он дође у Србију и врло ревносно отпоче свој рад. У исто време Кнез Милош нареди да

231

МЕДИЦИНА