Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

се око целе границе према Турској начине опкопп, настојавајући често сам лпчно да се овај посао што! брижљивије изврши. Дуж целе границе буду постављене војничке страже, којима су управљали официри. Младен Жујовић бно је са својим водом у Суповцу, Тјоша Миловановић у Алексинцу и тако редом. Ha свакој стражи била су по два до три војника н по толико сељака, над који.ча је био по један буљубаша. Не неким местима, где је нзмефу стража било повеће расгојање, били су подигнути пикети са по два војннка. Ове многобројне страже озбиљно су контролисане честим патролама. 1 ) Уз то Кнез Милои. пздаде наредбу да се из Турске пуштају људн у Србнју само оним путовима, на којима су привремене болнице и карантини. Прелажење на сваком другом месту забранп потпуно, наредившп да се на свакога пуца, ко би, после позива н опомене, покушао дг пређе. Ова је наредба саопштена и пограничним турским властима. Она је и извршивана са пуном збиљом. Неки Турци, не верујући да се тако далеко сме ићп, покушалп су да је не послушају, алн су одмах најочевидније осетили колико је била озбиљна. До тога су времена људн из Турске по гдешто прелазили на нашу страну и слободно пасли своју стоку. Наредба Кнеза Милоша вредела је и за њнх. На Копаонику плати главом један Арнаутин, на другим местнма би исто са још некнма, и наредба Кнеза Милоша доби пуну важност. Да није било једног неискусног лекара, Србпја ни тада не би осетнла дејство страшне заразе. Болест је по Турској, међу тим чинпла права чуда. У Нишу је косила по стотину душа на дан.

•) Младен Жујовнћ, Белешке. 30

232

113 СРБЦЈЕ КНЕЗА јМИЛОША