Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

стражом, која кикоме није допуштала ни ућн нн изаћи нз вароши. У залуд је београдски паша протестовао противу српске опсаде, наредбе су се Кнеза Милоша морале тачно испуњаватн. Само онп из поседнутих места, који су нмалн неодложних потреба, пуштани су да пзађу, али пошто издрже строгн карантин. Центар заразе била је Јагодна. У њој је куга најјаче коснла. За санитетског надзорника у њој бн постављен Др. Нађ. Он добн овлашћење да предузме све мере које за добро нађе, а властима бн препоручено да му се у свеиу покоравају. Он нареди да се умрли сахрањују у зесебном гробљу и да се покућанство и намештај зараженнх кућа, без икаквог жилосрђа, спаљују. Неколнки Јагодннцн, који су покушавали да прекрше саннтетске прописе, бнли су одмах пушкарани. Благодарећн таквим ,мерама болест је брзо локализовгна. Од варошн су захваћене само: Ражањ, Параћин и Јагоднна, а од села: Ћићевац, Радошевац, Варош н Пардик. По нзвештају Др. Нађа од 8 новембра 1837 годпне у свима овнм местима разболеле су се од куге 243 душе, од којнх су умрле 192. 1 ) Даље од тога куга није отишла, се.м некнх села у Ваљевском Округу, где ]е брзо угушена.-) Београд је бно потпуно поштеђен. Пошто је зараза прешла, заражена су места. под надзором Др. Нађа, дезннфикована. Сви пред-

‘) М. Петровпћ I. 350.

-) 20 децембра 1837 године одговара Јаков Жпваноапћ на два ппсма Др. Максима Николпћа рачанског карантннског лекара, која му је послао пз Среза Колубарског; „Радује ме такође да је куга у нстом окружнју угушена; да Бог да да се впше п не вратн“ (Оригннал ппсма је својина ГоспођпцеОлге Косановпћ).

234

НЗ СРВИЈЕ КНЕЗА ЛШЛОША