Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

мети, за које се само посумњало да су окужени. били су попаљени. Водом и сирћетом опрана су сва одела, све постеље и сви ћилими. Сви су домовк окреченн и опрани. Јагодински хан, у коме се болест најпре појавнла, био је спаљен. Како је Ражан> био мала н бедна паланка са земљаним и сламом покривеним кућицама и на нездравом месту, те ra је било тешко дезинфиковати, његовом je становништу наређено да се пресели на друго место, а старе секуће предаду ватри. Тако су за владе Кнеза Милоша спречаване и угушиване заразе. Простор не допушта да набрајамо све старање и сву преписку Кнеза Мнлоша око' тога. У нашој Државној Архнви, она врховима од маказа, чиме ли, с краја на крај изрешетана акта из тога су времена. Рупе и подеротнне на њнма су грађене јамачно радн кађења, дезинфиковања или неке друге врсте чишћења од заразних клица, да се ни њима не би могла болест пренети. За дуго време у Државној Архнви су акта од тако избушене ха,ртије, Очевидно није смело бити другојаче. Та акта сем што својом садржиноАг показују грозничаво старање, мере и општу предостражност, која је била као по командн, све то скупа показују и својим изгледом. Само тако ревносном старању н строгости, која је често прелазила у сверепост, нма се благодарити што заразе за време Кнеза Милоша, у онако ир-и---митивним и нехигијенским пршшкама, нису могле узимати велнкога ,маха. Садго томе има да се бдагодари што је куга 1837 године ограиичена на трн месеца и на релативно мало жртава. Одајућн хвалу Кнезу Милошу због спречавања и угушивања куге 1837 годнне, његов лични лекар др. Б. Куннберт,

235

МЕДИДИНА