Из таме на светлост : одјеци живота. Књ. 4

Ху.

ВЕРА НАШИХ ОТАЦА).

„У оно време, подиже Исус очи своје на небо и рече: Оче! дође час, прослави сина својега, да и син твој прослави тебе. Као што си му дао власт над свакијем тијелом да свему што си му дао да живот вјечни. А ово је живот вјечни да. · познају тебе јединога истинога Бога, и кога си послао Исуса Христа. Ја тебе прославих на земљи: посао сврших који си ми дао да радим. ИМ сад прослави ти мене, оче, у тебе самога славом коју имадох у тебе прије него свијет постаде. "Ја јавих име твоје људима које си ми дао од свијета; твоји бијаху па си их мени дао, и твоју ријеч одржаше. Сад разумјеше да је све што си ми дао од тебе. Јер ријечи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито "да од тебе изиђох, и вјероваше да си ме ти послао. Ја се за _ њих молим; не молим се за (сав) свијет, него за оне које си ми дао, јер су твоји. И моје све је твоје, и твоје моје; и ја "се прославих у њима. ИМ више нијесам на свијету, а они су " на свијету, а ја идем к теби. Оче свети! сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми. Док бијах с њима. на свијету, ја их чувах у име твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим сина погибли да се збуде писмо. А сад к теби идем, и ово говорим на свијету, да имају радост моју Молу ЕЛ у себи“. (Јев. Јов. и 118

' 1) Говорено у цркви св. ап, и ев. Марка, УП. ИЗдее по Васкрсењу, „Светих Отаца“.