Из таме на светлост : одјеци живота. Књ. 4

| | ' |

| |

| |Е-

Па .

"Недеља по св. Вазнесењу, посвећена је Оцима првог Васељенског Сабора, који се одржао 322. године у малоазијском

граду Никеји под председништвом светог и боговенчаног цара _ Константина, — сина нашег древног града Ниша. Овај састанак најумнијих црквених људи из свих крајева Православне

Цркве, и то у доба, 'када су превозна средства била најтежа и најпримитивнија, — овај састанак, велим, мора је иза-.

"звати неопходна потреба решења једног основног верског пи-

тања. А то је питање: како РОНА треба да верују у Христа 2 “

Веровање у Христа јасно је речено у св. Јеванђељу, из разито су проповедали св. апостоли, апостолски мужеви и њихови следбеници. Непријатељ људског спасења, согона, кушао је Христову Цркву: епископ Арије био му је оруђе. Арије је почео да исповеда и јавно да проповеда да Христос није раван Богу Оцу, да није рођен од Оца већ створен.

Овакво лажно учење Арајево из темеља је пољуљало Христову Цркву; свето и истинито веровање хришћана у Богочовека Христа поколебано је, и распре се почеше на све стране да појављују. Одрећи Христу божанство, Христова Црква би престала да носи божански карактер, и хришћани би били лишени моћи спасења. Међутим, Христос је зато и дошао на земљу, да се људи оспособе за спасење своје душе, — да „имају Христову радост испуњену у себи“, — како се вели у данашњем св. Јеванђељу. ;

Почетак ТУ. в. у колико је био срећан по Христову Цркву због слободе исповедања вере дарованом царом Константином, у толико је био и критичан због лажног Аријевог учења. Свети Дух, кога је Спаситељ обећао на дан св. Вазнесења а у педесети дан по славном Васкрсењу послао од Оца на свете апостоле, — чувао је и руководио је Христову Цркву. Благодатни утицај силе Духа Светога, очигледно се осетио на првоме Васељенском Сабору. Арије је био осуђен и анате-. мисан. Утврђено је и формулисано је дотадашње исповедање вере: да је Христос друго лице Св. Тројице, јединородни Син Божји, једнобштан Богу Оцу; да је дошао на земљу као Стасштељ, страдао као човек, васкрсао као Бог, ш да ће у дан страшнога суда Поново доћи као Судија, да суди живима и мртвима, и да царству Њоговом неће бити краја.