Из тамног вилајета

116

поганити! А ти, мецо, не дирај у врело, 'оће да прекипи у бурагу, к'о тенац да се надујеш!«

Зацењује се Мечка, смешно му и мило, шакама недокувано завата.

„Путовали калуђери, Јако враг, јако благ!“

— не дирајј« На сваку прегршт варјачу по глави добије. Слатко му и потура се, као ударци му дивно зачине гутљаје: »Развуци, бато!«

„Међу собом говорили, Јако враг, јако благ!“

— чек', мецо, чек', благо мени, још десет пуф и паф на готово!«

„А где ћемо вечерати. Јако враг, јако благ2"

Поп зарив међу колена главу, све луђе

јеца, као да би кроз плач сав да истече. „Код попове попадије. Јако враг, јако благ!“

— навали гладна братијо!«

Брзо и брзо, у језивој хитњи, пренесу качамак из котла у стомаке. Онда сви од истоветног бола згрче се и друг уз друга прибијени помру те ноћи, браћа рођена.