Илустрована ратна кроника

Стр. 16.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 2.

Генерал Михајло Живковић

жаном руком растерао Турке из земље српске. Срби су освојили Косово .. . На мачу су га изгубили, на мачу су га добили! Косовска победа значи: да је Косово освећено, да је настало наше време. Србин се дигао! Србин није више роб! Србин је нација слободна! Роб се ослободио! Море је радости заталасало нацију српску. Море се радости таласа од палате до колибе. Радујте се, браћо Срби! Радујте се али не заборавите: да наше време, које је настало, није само у радости. Кад се море од радосних таласа стиша, онда ћемо се прибирати. Душа наша народна ће се прибирати. Мићемо бити прибрани Срби. Прибрани за народни рад, који нас чека. Велико нас дело чека. Дело народа, који је дигао главу горе.

Орбија и Стара Србија Добро се, и сувише се добро зна, да је Ст. Србија колевка нашега народа, да је она Стара Србија — као што јој име каже. Сваки лист наше историје исписан је именима њених синова, називима њених области њених планина и река. Али и ако се то добро зна и осећа инак мислимо даније ни данас на одмет да се чује,.данас када се ваздух пролама убојном вревом и када су све мисли и сви осећаји наши упућени нашим синовима на бојном пољу, —■ колико је дубоко Стара Србија везана са данашњом Краљевином, шта она за њу управо значи са националне тачке гледишта. Стара Србија није само класична српска земља, у којој се развила најјача слободна српска држава која је у време последњих Немањића имала превласт на Балканском Полуострву. Она није само као Босна или Далмација српска земља у којој се српски дише и осећа. Она је за Краљевину нешто много драгоценије, нешто много више. Она је данашњој Краљевини у XVIII и XIX веку дала најбоље синове своје који су у њој населили пуста и разређена места. Ти синови Старе Србије стали су у редове првих ослободилаца Србије, и први и н-јжешћи међу њима био је »од Сенице«, како и данас велики део становништва Србије вели, кад хоће да означи крај одакле су му преци дошли. Када би се хтело и најскромнијом цифром да одреди, колико тече Старо-

Србијске крви у данашњим становницима Србије, морало би се рећи да је најмање једна трећина целокупног становништва Србије по пореклу из Старе Србије, не рачунајући ту и оне многобројне породице које су од последњег турског рата пребегле у Србију. И тако је својој севернијој браћи Стара Србија дала и мишице својих синова и крв своју, а сама је остала без снаге, без крви... Помогавши да Србија скине са себе туђинско ропство и оставивши јој синове своје да и даље раде на њеном благостању, она је, ослабљена и изнемогла, пала у још веће ропство Турцима и Арнаутима... Стара Србија и у духовном правц.у преставља, и по језику и по обичајима, не засебну област која је развила сродне, али ипак донекле самосталне особине, већ органски део са околним српским земљама. И увек када год смо хтели многим особинама и нашег језика и обичаја у Краљевини да потражимо врело налазили смо га у чистом и свежем облику у Старој Србији. Истина, најзападнији део њен, Стари Влах, у ономе куту Новопазарскога Санџака који је према Босни, заузимају Херцеговци који се даље пружају у ужички крај Србијин и даље; истина, други појас до тога од Сјенице до Ибра у Старој Србији заузимају данас Срби који су и по језику и по обичајима идентични са Србима у североисточној Црној Гори;алидаље на истоку, у Пећскоме крају, у класичној Метохији и на Косову живи још и данас народ који се по својим особинама пружа, преко Жупе, Левча, Темнића и Ресаве све до Дунава; од Призрена, са падина Шаре, Пореча и Дебра, преко Скопља, Куманова и других места шири се т<<лас народнога живља до Лесковца, Ниша и Алекгинца и својим особинама запљускује и крај око Ђуприје, Параћи^а и Јагодине. Свугде је ту народ српски, прожет истим мислима и истим осећајима; свугде је ту исто племе које и у Срему, Бачкој и Банату, Босни и Херцеговини и другим српским областима. Али кад се зналачки, научно загледа у народне особине Старосрбијанаца, тек се тада види како блиске и како интимне везе везују баш Србију са њима. Лим, Лаб и Ситница, Ибар и Јужна Морава неносеизтих делова Старе Србије само воду која орошава Србијина поља и долине и живот им дају, него њима теку заиста и есенцијелни делови народне душе наше које даље носе таласи моћних Србијиних река према Сави и Дунаву. И када би имали више времена и душевне мирноће, дау овим тешким данима проучавамо везе и