Илустрована ратна кроника

Св. 2.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 11.

других наших нацијоналних група, ми бисмо видели да је први заметак и Шумадији нашој, Срему и околним крајевима далеко на југу, у границама некадање рашке, а данашње Старе Србије. Ми бисмо видели да је први и најближи предак и данашњем језику нашем, баш ономе којим се у Београду говори и пише, заједно са сличним језиком у данашњој Старој Србији, језик наших краљева и царева, чије је земље језгро — Стара Србија, а чији су писани споменици вечити споменици непосредне прошлости онога језика којим се баш у Србији говори и пише... И тако Стара Србија није само спојна област Србије са морем која ће, у границама Србије, омогућити правилан економски живот Србијин и спасти је од привредног робовања околним народима; она није само центар некадашње државе и самосталности наше, колевка наше прошлости и најлепши и највиднији споменик наше некадашње снаге и величине; она је нешто више за нас. Она је мати Србијина, она је извор нацијоналне снаге Србијине, она је најдубљи и најскривенији део душе њезине. И провиђење је хтело да се Србија као држава не ослободи последњих веза, које јој спречавају слободан рззвитак, да не удахне слободнога ваздуха на мору, пре него што ослободи испод туђинског јарма метрополу од које је и сама постала. У дубокој и гвозденој логици догађаја, који су нас на овај рат нагнали без милосрђаиобзира на тешкоће које ћемо морати поднети, ко не ће у овоме видети ову трагичну лепоту искрене и узбудљиве жртве коју подносимо. „Политика". Др■ А Белић ироф. Уннверзитета. Бојеви око Новог Пазара Београдски „Балкан« доноси овај извештај: »На брзу руку хитам, да вас обавестим о заузећу Новог Пазара, а по причању једног учесника у борби. Ево шта вели: Још од наше границе ступили смо у борбу. Турци су одступали чим би наша артиљериЈска ватра постала живља. Густа магла онемогућавала .је често гађање, и довоцила нас до борбе прса о прса. Наши војници су лудо јуришали, тако, да су Турци у паничном страху одступали, остављајући многобројне мртве, на које смо на сваком кораку наилазили. Само ја сам видео бар две стотине лешева до Новог Пазара. Колико их је пак остало на граници, у рушевинама караула, које је наша артиљерија са земљом сравнила, то би могли знати само они, који су туда пролазилн.

Пред Новим Пазаром имали смо највеће муке. Ту је била грозна битка. Нови Пазар има седам утврђења, четири напред, три са стране Новога Пазара. Морали смо једно по једно освајати и то стопу по стопу. Наша војска чинила јо чуда од јунаштва, а наша артиљерија сипала је пљусак граната на утврђења. Морам признати, да су Арнаути и Турци жилав и јогунаст народ. Ми смо јуришали на утврђења, они су нас дочекивали на 200—300 метара, а по том одступали. Али кад бисмо ми ушли у утврђења имали бисмо што видети: гомиле мртвих људи, један преко других набацани лежали су ту, где су се живи борили. Шта више Арнаути су лешеве употребљавали за заклон. Дванаест пуних часова јуче, од4 сата изјутра до 1 по подне наша ар тиљерија је бомбардовала утврђења. Тек у 2 часа били смо готови и потпуни господари вороши. Наши гу битци су сразмерно мали, али понављам Вам, турски су страховити, ужасни. 0 томе боље да и не говоримо. Свих седам утврђења сравњени су са земљом. Што су Турци бранили упорно Нови Пазар и како веле са неких 50 000 људи, није никако чудо, јер је то једна најглавнија тачка у Новопазарском Санџаку. — А како се наша војска борила? упитао сам га. — Ја сад осећам ужас, тамо нисам. Обузело ме, а тако из.врсно и све остале, неко лудо одушевљење. Пуцамо, јуримо и не чекајући ко-

манду, не осврћући се што тек неки изостане или падне. Док прву ватру не издржасмо беше тешко. А сад... Ако их само официри пусте ја не знам шта ће бити. Не могу ни сам себи да објасним шта је ово. Знам да смо ми храбар народ, знам да је код нас за нож го ухватити ништа, али ово је нешто необјашњиво. Официри вичу да се стане, трубе пиште, нико то не чујеодсилне грмљавине. Сваки граби напред и гледа да се што пре сврши са заузимањем поположаја, као да нас ту очекује Бог зна какак ручак. — Је ли колико погинуло? —• То не бих знао колико, али рањано је доста, многи су рањени камењем, отпацима при удару зрна. Али ти сви продужују напред. У Новом Пазару су нас дсчекали у правом смислу братски, и изгледа ми као да су се спремали да нас дочекају«. П Р И 3 Р Е Н лежи ка реци Бистрици, у близини богате и родне Подриме уднуплодне Метохије и на подножју Љуботена, највишег врха Шар-Планине. Ова стара српска варош чувена због своје историјске прошлости, због скога богатства и због свога особитог трговачког положаја. Цела историја српског народа на Балкану везана је уско са овим градом. Код Призрена је српски краљ Бодин потукао Византинце 1078., који су сметали уједињењу српских земаља; Призрен је