Илустрована ратна кроника

Св. б.

кама одбијају их обилно крваво. Бугари као да имају много сувишнех људи, иначе не би слали ова мала одељења у сигурну смрт. Понедељак, 5. новембра, — Око 6 часова ујутру кренем се за Стамбол да предам свој извешгај на пошту. Уз пут опет слика као на мом првом путу. Лешине коња, колера, војнши у извидници. Нашао сам и батаљон који је најпре, код К^рк-Килиса био у борби Ја сам у униформи и јашим са једним вишим штабским официром, који такође хоће у Стамбол. Ми гледамо на тај батаљон. Ти момци још имају частољубља, јер они гледају зазорно у страну. У близини вароши после скоро осмочасовног јахања, сјахао сам и променио одело. Ту власти траже војнике који се »тискај^« и умало што нисам имао задовољство да ме одведу у команду. Уторак, 6. новембра. — Управо је стигзо бугарски <>дгонор на мредлог за м^р ко|и траже Турци. Они хиће да прегонарају и очеку|у турске делегате. То не ће свакако бити тако скоро, јер ће бити скоро немогућно, да се нађе основа за мир јер су са везниц» неумерени у својим тражњама, а положај турског логора и срећа последњих дана нису у овом тсенутку тако неповољни за Турску. Једним возом, ко|и случајно полази за главни стан, к-рећем каовојникза Хадемкеј. Четвртак, 8 новембра. — Дошли смо у Хадемкеј доцне јуче увече. Мало место су његови становници скоро сасвим напустили и војска га је потпуно посела. Довде смо допутовали у раскошним колима, и она

су нама, то јест војним аташеима и њгховој пратњи, којој и ја припадам, служила за стан. Као какав принц из бајке изгледам сам себи кад мислим на последњи стан у Чилингир кенију. Овде има правих кревета, чак је ту и вода за умивање. Дабоме не сме се сувише трошити, али се може себи мирно допустити раскош да се оперу руке. Где су наши аташеи, бог ће све знати. Они лутају по борбе ној линији и чекају на нас, а ми седимо овде и болно чекамо на оне, код којих су наши коњи »Чок кслера!« рече ми једач анадол ки редиф, који је пред нашом »кућ^м« са бајонетом на пушци стрижарио. И овде има много колере. Томе се сад више и не чуде. То тако мора да буде. Пружам му из захвалности за његову вест, парче чоколаде Он се устеже најпре, па узме, неповерљи во загледа мрку ствар и тада је тек гурне у уста Тај човек је тек тада први пут видео чоколаду Јуче око 5 часова чули смо последњу топов ку грмљавину. Дапеко смо само три километра од линије. Око денет часова пре подне, па ипак је све мирно. Да ли је истинита та прича о примирју? Још ноћас, убрзо после н*шег доласка, причао ми је један официр, дз су Бугари свуда тучени и да су далеко отерани. Али су љ\'ди као и деца. Свакако да су наши (т. ј. Турци, које овај немачки извештач тако назива, јер је у њиховом логору) имали, што сам и сам видео некопико успеха на линији Чаталџе, али о противничкој потученој војсци не може биги ни речи. Било је тамо више него хиљаду мртвих и двојином толико рањених

и заробљених Али то не одлучује још ништа. Баш сад пролази поред мене једгн заробљеник кога спроводе два стражара. То је леп, млад као капља, војник, ком мора да је растанак од матере био тежак. Он говори сасвим добро фзанцуски. Задржим га. Он ме обавештава да и тамо колера страшно гостује. И најзад њчма не може шкодити да чак и радости рата потпуно уживају. Пред нашим возом спаљују дроњке са колеричних болесника. Дим допире до нас и уједа очи; он се овде меша са лизолом у некакав прави паклени смрад. — Лекари у белим блуздма пролазе поред нас, војници носе креч, и сносе га тамо лево, тамо где су ископане простране јаме. Наш командант још нкје дошао у главни стан. Час, колико сам га морзо чекати, изгледао ми је бескрајно дуг. Онда је дошао. Пуно новости донео је са собом. Пре свега, да су Осман Низам-паша, посланик у Берлину, и Шадам бег наименова ни од министарства спољних послова за турске делегате. Шадам је већ дошао, а Низами ће доћи овде у главни стан, да би се упознао са положајем у ком је турска војска. Место, где ће се њих двојица састати са бугарским делегатима, још није одређено И јуче су Турци били богати победама. Бугари су оставили Чаталџу и повлаче се у правцу Черкескеја. Њихова позадина ће прећи Синиври. Јаке турске коњичке патроле^ крстаре. На десном крилу је један пук са три батерије добио налог да оде у извиднички марш. Док ово пишем, чујем грмљавину поморских лађа од Силивриа. Док смо стајали заједно и говорили о догађајимз, сруши се један војник и умре. Колера! Нико се и не осврће на то Један пук маршира пореднас, иде у Чаталџу, која је данас опет турска. Топови чангрљају напред, транспорти муниције, комора. Све пролази Вероватно ће се и главни стан премесгити сутра у Чаталцу. (!) Дуси Цар Лазара војске*) сЈ{а. Жособу сВетом пољу сЈ кпменој хлпуној раца Шесто љето <Лазар снаба Ћ. његоВа с њам јунаци. (ЗнаВала су тВруа санак, <ШВрда, ала несиокојна: Ђунао их Ваиај раје, ШлачателЈп иоклич Зојна. *) Ову је песму послао уредништву загребачкога „Покрета" један Хрват „као доказ великог дојма, којег су извеле победе српске војске". Пр. Уред.