Илустрована ратна кроника

Св. 6. ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА Стр. 11.

Жадгод раја заплакала 41 на земљу суза иала у Цар-впазара лгртба Војска Ђ тробу се мицат стала. Хтјели би се сабље мпшит'. 41струнула сабла рука . . . Цар-опазара мртВа Војска &аље сниВа у сто мука. &ал>е сниВа у сто мука, (ЗсВетнике друге чека. Шрислушкује, чује ли се <0абл>е зВекет, трубље јека. 41 у рајској, диВној срећи 'Чз гробл>а се данас дижу : <3д границе сриске земл>е (§лашки гласи сад им стижу. оЈласа се, да ноВа Војска Жа ЖосоВо сада хода, Њих ту мртВе да осВети, Л жиВе да ослободи. „ЖуманоВо" чују шаиат 41 тоиоВа чују рику, *Чују, како Шурад бјежи 41 радосну чују цику. Жа сЈ{осоВу сВетом иољу &ух ЛазароВ Војску реда: Меиомично стоје дуси 41 к сјеВеру сВаки гледа. 41 кад сиазе сриску Војску сКико снажна, слаВна сину, ^Војничку јој иочаст даду, @ок читаВа уз пих мину:Же Види их Војска жаВих, Ше Види их, ал их слути. ЖрадедоВа мртВах иоздраВ (ЗВаки (0рбин сада кути. (§Ваки борац нехотице сЈтомио корак тласни 41 од Л1НО101 тордог ока (Зшкину се бисер јасни. М'а ЖосоВу сВетом иол>у (§ад су иатње осВећене, (§ад су истом иокој нашле §>реВнијех јунака сјене. Жокрај гроба <ЛазароВа Фриска стража сада крочи 41 цар Лазар задо6ол>но Заклоиио трудне очи. шш

МЕ1У РАЊЕНИЦИМА и. Болн&ца је у Подгорици велика, но већ други дан рата показала ее прете^на. ЕГосгеље су се све више зближавале једна другој, нове су нашештане где год су само могле бити намештене, у ходницима, на тераеама, у кабинетима лекарничксим, у собама болничким итд., али су рањеници нони свс више дплазила. На б])зу руку еаграђенз су привремене болн^це, сламњаче су пола гане ио земљи, а по том се више није имало времена ни да се склоништа спреме, и рањ°ни су остављени под ведрим небом, у дворишту. Затим не стаде простора в у дворишту. Тада су раљенике односили у приватне куће, и сад има пуно кућа у Подгорици у којима леже рањеници, које са љубављу негују и лече. У болнице ]е свима слободан улазак, па ипак се не догађа ни најмања забуна. Болничаркама и гс^спођицама чак помажу родитељи и рођаци појединих рањеника вршећи ту помоћ а не одајући да их бол савлађује. Нигде се не чују узвици очајања, нп проклињања; свуда влада тиха туга. Лежећи на једној постељи син мајора Вошковића, који се убио уочи рата, рањен у јуришу на Дечић, оче кивао је смрт. Младом официру, над којим је била његова мајка и принцеза Ксенија, биле су разорене груди двема ранама. Нису му рекли да нема више наде, али је он знао да за њега нема више живота. Кад је осетио да живот од њега бежи, подигао се са јастука п поднео

усне да нољуби мајку а потом милосрдне руке привцезине, затим пао. Био је мртав. Мајка, која је била кадра да од сина сакрије, да је његов отац извршио самоубиство, прислони главу глави мртвога сина и затвори се у тугу своје Т( шке трагедије. Око ове сцене влада нервозан живот: трче асистенти, болничари п свет се скупља око појединих постеља. Једна жена, када је видела како лечници журно прилазе, стаде «хмолити да заотану и да укажу помоћ њеном мужу, једном правом д-- ву, коме је непријатељоки бајонет расиорио трбух ЈБегова смрт већ се је приб .Јижавала. Лечници, који еу га раније прегледали и који су знали да за њега нема више спаса, одГоворили ву Ј"Ј : — Каспије! Сгрпите се. И она је имала стрпљења. Дрногорац, главе унучене у широка рамена, бијаше упро у њу некретне и безживотне очи. Најприје је тражио воде, али сад више није давао никаквог знака, није говорпо нпшта, и же на, као ца се у плашпла од његова лица, звјерала је унаоколо, очајна, држећи у руцп врч са водом.. С времена на време рањеници са својих тужних постеља причају шта је који доживио. Тада се око њих скупи круг људи и пажљиво слушају, одмерају сваку реч, коментирај^ је и допуњују га да би помогли ономе који прнча. Један пр^чакако ]е задобио једног турског сфицира и тако му спасао Живот. Али, водећи га команданту, сфицир опали на њега из револвера.

Сахрана главе Јоее Радића у Пећи, којег еу Турци убили и главу му три дана по улицама шоркали