Илустрована ратна кроника

СВЕСКА 12.

У НОВОМ САДУ, 10. (23.) ЈАНУАРА 1913.

СВЕСКА 12.

ЈјЗк ашфпз

Илустрована Ратна Кроника

А \ . /

[]□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□ | Ц □ 1 1 □ □ I 1 □ □ 1 □□□□□□□□□□□□ппоасшапЕши

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. - ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2'-. ПОЈЕДИНА СВЕСКА СТАЈЕ 24 ПОТУРЕ. - ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

□□□□□□□□□□□□□□□апаапоо 13 I н т I I □ 0 I 1 ЕЗ 0 1 □□□□□□□и□□□□□□□□□□□□□□□

1389.

УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. - ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

1912./3.

У ПРИЗРЕНУ Турека гробља — Стара ерпека лоза Од Мите Димитријевића Нигде толико турског гробља и нигде толико лозе као у Призрену. Гробља турског има на све стране, у наоколо и у сред вароши, читави су појаси око сваке мале, а још шири појаси око вароши. Поцрнеле већ плоче, напрсле, изломљене; стотина, две, три и више година прође од смрти ових Турака. Ни трага од костију њихових нема под земљом, а плоче и негда чело гпаве заривено камење још стоје. За њима је изумро и род њихов и гробље им је разбацано на све стране. Изумирао је појас за појасом, ту су и паше и бегови и фукара. Окружили својим гробовима Душанов град, који је пет стотина година остао згрчен под Шарпланином. С друге стране преко појасева од турског гробља пукла је равница. Тамо је само продрла Бистрица. Али Призрен ни са једном кућом није прешао тамо. Век је за веком пролазио, а наш царски српски град грчио се у турској мртвачкој опсади. И турски гробови били су силни. Помицао се наш град и пењао уз Шар. Тамо је наш народ носио и своје мртве, и сахрањивао их је у једном шарском превоју. Српско се гробље ни откуд није видело. Дрвени крстови сутрунули, гробови губили и нови мртви сахрањивали се у старо гробље. Мешале се кости са костима, дедови са унуцима и праунуцима. Нашем племену не беше места ни живима ни мртвима. Али свему дође крај. Српски су тешки топови прешли преко дугих и широких појасева турског гробља. Под тежином њиховом свуда су се кршиле старе поцрнеле плоче. Пала је и жива и мртвачка опсада: Призрен сад гледа у равницу. Тамо ће сићи кућа за кућом и створиће се лепи град Прошириће се у слободи. Лепи паркови подићи ће се низ Бистрицу. Њеним током забрујаће електрична снага, која ће бацити у ковитлац точкове са хиљада машина. И кроз Призрен ће проћи нова крв и нов живот.

Лоза је свето дрво за Призрен, као маслина за Свету Гору. Свудаје има поред српских кућа; савија се уз кућу, избија из темеља и хвата ниску стреју, а где где преко зида прелази и на улицу. Негде читав сплет лозе иде с куће на кућу, и с краја на крај улице. Годинама је та лоза ту, и стари људи говоре, да је она и у детињству њихову била овако исто стара. Она је испреплетала Призрен као старе жиле вечито живе и вечито пуне младе крви. С пролећа по свима гранама и гранчицама озелени лишће, широко и густо, а с јесени висе са њих пуни гроздови. У чаршији, где је било некад караван-

сераја, у које је притицало трговаца из Скадра и Дубровника, лозе се гачувало највише. Да ли је они овде пресадише, или је одавде носише да их саде у своје крајеве? Све је умирало, само су старе лозе у сплету око српских кућа вечито живеле. Порушен је и Душанов двор и многе царске и властелинске цркве, а старе лозе нико не ишчупа из земље. Оне су остале припијене и уз неке џамије, које у темељу имају српски крст. Лоза је раса. Она бележи колено за коленом, које постаје једно из другог и чини сплет, кроз који тече једна иста крв. Немањићи по својим

ГЕНЕРАЛ ПАВЛЕ ЈУРИШИЋ ШТУРМ, први ађутант краља Петра, шеф штаба армије престолонаследника Алексгндра, војсковођа и јунак