Илустрована ратна кроника

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 103.

Подиже се српски цар Степане Из Призрена места Јбавога. Подиже се итар лов ловити! До Велеша и воде Нардара. Из „Находа Мошира" В. 30. * Честе књиге земљу прох< ђаху, Ни ко знаде, куда ни откуд су. Књиге иду од Призрена града, На Пожегу бану Милутину, А кад бане књигу проучио, Опреми се на цареву војску, Он поведе тридесет делија, Оде право уз воду Мораву, Докле о' прими ломна Влаха Старог А одатле у Сјеницу равну, Од Сјенице у иоље у Косово, Од Косова уз Шару планину, Докле дође у Призрена града. Али царе војску подигао, И пошао низ воду Бистрицу, Сустиже га бане Милутине На ономе Голешу планини. Из „Бан Милутин и Дука Херцеговац" В. 31 Састала се четири табора На убаву на пољу Косову Код бијеле Самодреже цркве *) Једно табор Вукашина краља, Друго табор деспота Угљеше, Треће табор Војеводе Гојка, А четврто царевић Уроша Из „Урош и Мрњачевићи" В. 34. * П1то бијаху Немањпћи стари, Дароваше, па и преминуше, Не трааше на гомиле бл»го, Но градише с њиме задужбине, Саградише многе манастире; Саградише Васоке Дечане, Баш Дечане више Ђаковице; Паћаршију више Пећи равне; У Дреници бијела Девича, И Петрову цркву под Пазаром; Мало више Ђурђеве Сгупове, Сопоћане на Врх Рашке ладне, И Тројицу у Херцеговини, Цркву Јању у Староме Влаху, И Павлицу изпод Јадовника, Студеницу испод Брвеника; Цркву Жичу више Карановцз; У Призрену цркву свету Петку; Грачаницу у Косову равном. Из „Зидање Раванице" В. 35. " * Појездише до два побратима Преко красна Мироча планине Та једно је Краљеввћу Марко, А друго је војвода Милошу. Из „Марко Краљевић и вила" В. 38. * *') Једни певају код бијеле Грачаиице цркве.

Пораниле три српске војводе Од Косова уз Кршно прпморје: Једно бјеше од Ирилипа Марко, Друго бјеше Реља од Пазара, Треће бјеше Милош од Поцерја. Из „Марко Краљевић и Лзутица Богдан" 15 3(1 * Добријех се коња дофатише, Отидоше равној Дмитровици, Спустише се ка Јењи**) Пазару, Покрај Рашке под Рељине дворе... На бродове води ударише, Пријеђоше воду Јошаницу, Седемдесет и седам бродова, Фатише се села Колатина, Спустише се равној Метохији На Сеновце села ударвше, На Сеновце и пак Ораховце Метохију равну пријеђоше, Фатише се поља призренскога Испод Шаре високе планине. Из „Сестра ЈГеке Капетана" 15. 40. * Нетко бјеше Страхпнићу бане, Бјеше бане у маленој Бањској, У маленој Вањукој крај Косова... Из убаха једва паде сила, Турски, сине, од Једрена царе, А. цар паде у поље Косово, А цар паде, доведе везвре, А везпре, несретне већиле. Што је земље те облада царе, Сву ]е Турску силу подигао, У Косово поље истурио, Уватио воде обадвије! Покрај Лаба и воде Ситнице, Све Косово сила притиснула. Кажу, сине, и причају људи: Од Мрамора до сува Јавора. **) Јењи турски — Нови,

Од Јавора, сине, до Сазлије, До Сазлије до Ћемер Ћуприје, Од Ћуприје, свне до Звечана, Од Звечана, к&жу до Чечана, Од Чечана врху до планине Турска сила притисла Косово. Из „Бановић Страхиља" В.44. Иво Ћипико. У БОЛНИЦИ. (Свршетак). Не чује се ни запевка, ни запомагање, ни кукњава. Око рањеника свугде обично, ужурбано свршавање најпречих послова. На питање рањеници одговарају љубазно. Неки варошанин подуже ми прича, причао као човек, ко1и је озтао у кревету, да му прође назеб. Устависмо се код једне собице отворених врата. — Овај наш рањеник сигурно ће вас занимати — рече госпбђица и пође. Стајао сам пред креветом младога четника, свршенога ђака Трговачке Академпје, Вукашина Петровића. С натегом се подиже из кревета. Казујући му своје име извињавам се. На његову лицу опазим, да му је непријатно, што за то губим речи А мени се чањаше, да је оно што рекох у овоме часу премало, и искрено кажем, овим младим тешко рањеним четнвком осетих се овде и хатан и непотребан. Зађосмо у разговор. На моја наивна питања о четницима одговараше љубазно се смешећи, и кашљуцајући. — Вама је зло ? — Није ништа, мало сам назебао. Посматрам га неким чудним, особитим задовољетвом, његове црне не-