Илустрована ратна кроника

Стр. 106.

Св 13.

сти и нацијоналне свести, они су дивно могли искористити балкански сзвез у своју корист. Али баш због те њиХуве иоцепаности и неслоге срп кој ј -е војсцм успело, да се мроби.је кроз стрме, неприступачне албш.ке Лше, и да т«ко одне е р> корд .п,'ве вбјгке. коЈа је 1<к; : д, т>да (фошла Са српске стране колик је то однажногт, да не ре чемо дрскост, у омће се од у шти на овакав један вратолоиан прел^з, кад гама I у^ скл ко1ск" у < војо:| р"ђ ној земљи није се у уђивала туда мрУ'л 3 ' и. Д вољио |е само напоменути, да за 1 ат крај. у он^е нелјл сигурних и тачних карата. Српски оф цири служ ши су Се ту аустријским генераиптабним каотама као н |бољ>м, ма ипак су нашли сву Силу нетачних гтаза, назива, који не иос!оје, и мланина, којих на к^рти нема. Кид се томе још дода, да у том крају нема путсв.1, р^в н и:ца, гРаДони, па чак ни праних села, ондч приближчо можемо замислити, какове су за.феке и невоље очекивале ту одважну војску;; А и нужда и иотреба често пута стварају чуде<а Да буде прегледниЈе, ми ћемо натре описати пут од Ђакокицс до ЈБмпа, који је мрев^лила дринска дивизија, а онда онај од Нризр^на до Драча, ко|и је прешла шу мадијска дивизија. У јутро рано у недељу, 10. децембра кгенул^ су се ирве коњичке п«.троле дринске дивизије из Ђакова према мрким и високим албанским планинама, које су у небројеним кланцима и испонима запремале читав југ и запад. Прешавши преко моста речице Еренике за њима су се мењали у дугим колонама одреди коњице, инжинирска одељења, затим мешадија, брдска артиљерија и најзад комора на коњима. Пут је био стрм и' тако узак. да је њиме могао ићи само један човек Или коњаник. Читаву ту војску, која се у дугачким и кривудастим кОлонама протезала на дрсетак километара, предводило је неколико Арнаута, који су 'за новац и обећани капларски чин у жандарме!)ији били верни и одлични водиоци кроз те дивље и немознате крајеве. Како су се све више пењали Малим Качинитом, то је бивало све хладније и ускоро су наишли на снегом мокринен крај. Пут је водио баш преко самог виса Чафа Прушит, где је силНо дувао хладан ветар, и одакле се према југу белиле до под небо мланине Баштрика (1996 метара), Коритник (2381) и Љумска Ђалича (2524). Небројеним вијугама и окукама одатле води иут пустим и стрмим косама, ко|е се у дугим ланцима губе чак до шиљастих врхова Проклетије планине. Од силног снега ту се нут сваког часа губио. Арнаути водиђи газили би тада снег до трбуха, спуштали се у долине и пењали на брегове њушећи као пси, док опет не би наишли на трагове пута. Мрак се већ спуштао, а нигде села у близини, па чак ни шуме. Морало се онда гфеноћити на сред пута, на В )исини од 700 метара, где је силан и непрестан ветар резао у месо. Војници су подизали читаке бсдеме од смрзнутог снега и тако радећи загревали се и штитили од буре. Дрва није било и тек овце-онде само димила би <е Слаба ватра од мокрог грања, лишћа иЛи непотребних крпа. Ако је ко имао ћебе или сена, простро би га пода се, а остали би се војници стисли око њега куњајући и дрхћући од зиме крај слабих ватара. Људи су кашљали, а коњи хрипали. Тако је прошла прва тешка ноћ и изпржљиви војници брзо г у је заб'равили, кад су се у зору поткрепили тоилом чорбом и угрејани кренули стрмим .висовима изнад саме речице Круме Одатле се стазе лагано спуштгју према Дрину. Дан је био ведар и топлији, а ветар је остао на планинама. Пешачећи читав дан до касно у ноћ всјска је тог дана заноћила у плодној и шумом обраслој дрингкој равници крај села Кирмезкеј. Разапели су се шат ори, наложиле ватре и провела се једна

Освајачи Санџака: МИЛИВОЈ АНЂЕЛКОВИЋ команданат одреда који је са планине Јавора у Србији упао у Санџак

царству, Византији и турској империји А нарочито у северној Албанији Арнаути су очували после толико година чист и нетакнут традицијонални карактер, живот и обичаје својих дивљих мрадедова Шкигнтара. Колико су само Турци имали муке с њима. Сва турска управа војна и цивилна у Албанији била је пука форма њихове немоћи. Арнаути још ни данас не зна|у, шта су то поданичке дужности. Они не иду у војску, не млаћлју морез, не покоравају се државним власт^ма, не пошту^у приватну имовину ни личну сигурност. Код њих још увек влада|у неки чудни и некултурни појмови о народ^, слободи и части. А крвна освета, беса и разни други ритуални обичаји код сахране мртваца, венчања и рађања сматрају се као светиња. Они се деле на безброј племена, а племена опет на многа братстава. Свако племе има свог кнеза или капетана, кога бирају већа стараца т. зв Ф и с о в и. Али поједина племена обично немају никакве везе међугобно шга више они су редовно у крвној освети смртно се мрзећи и истребљујући до корена. Само кад настане каква споЉашња онасност, онда се мире и сложно бране, да би се после опет крвили Иначе су као сваки дивљаци силно конзервативни, през.иру читав свет, и немаГу нацијоналне свести. То се најбоље показало за овог рата Док су се једни борили раме уз раме с Турцима, дотле су други пристајали уз Цоногорце, Србе или Грке, а трећи су се држали пасивно и настојали из чисто личних разлога, да се што више окористе овим бурним и мутним приликама Да је било у Арнаута ма и нзјмање политичке сређено-