Илустрована ратна кроника

Стр. 107.

релативно пријатна логорска ноћ, иако се храна морала штедити; Арнаутска села листом су се свуда предавала, али су са чуђењем и неповерењем гледали, откуд толики »аскер« у њиховим горама. Хране се ту није могло добиТи "ни за какве новце. Арнаути ни сами . нису имали довољно и нису је хтели продавати. А силом се Отимати није смело, да се не би побунила читава племена. Тек појединци покушавали би од невоље, да си^ом продру у коју арнаутску кућу, али би редовно то скупо плаћали, јер су их Арнаути дочекивали ватром из пушака. Тај крај насељен је тако званим љумским Арнаут.има. Ингересантно је, да су се ти људи силно радо вали, кадсу имсрпски војници причали, како су тукли и силом покорили лабске Арнауте, с којима Љумљани живе у.неликчг л\ржн >!1 и кррној ос.вети. ■><;. Трећег дана војска крену кривудавом лево.м обалом Дрина. Тек псСле подне стиже на чувени Везиров Мост, ту се мало одмори и.оцмах продужи пењати се послед ЊИм' обронцима Руне планине (1305 метара). Небо је било облачно и к«ко се поче спушгати мрак, удари ситна и хладна киша. Али се м.орало ићи даље, не' би 1 ли се наишло на какво село. Пуна четири сата ту су се ломили л>уди по мраку, киши,;стрмим и. уским шумским стазама Неколико коња већ је храмало, а иза чета ту и тамо заостао би који уморан и изнемогао во|ник, савијајући се под пушком и једва вукући ноге за собом. У 9 сати ноћу у сред шуме, обрасле старим дрвећем, разапеше најзад шаторе на једном стрмом пропланку, гце се* на ногама једва могло усправно стајати Насекоше мокрих и сирових дрва, метнуше грање место сена пода се и про кисли до коже, гладни и изморени стадоше се грчити око .ватара, које су силно димиле и пиштале, а мало грејале. У снј.жним маховима ветар је изнад њих завијао тресући шаторима и уносећи кишу, а испод њих низ стрмину јурила је вода, снег и ситни драч вододерине. Хране је већ почело нестајати, јер је комора заостала иза војске. Војници су узалуд ишли од ватре до ватре тражећи боље место. Свуд је било једнако. ОФИцири и во ]н '-ци згрчених, прокислих и смрзнутих удова. гушећи се у д^му, провели су ту страшну ноћ ни ока не заклопивши. А ако ]е који од умора или немоћи задремао, скупо је то плагио. Или сј му опанцм на ватри тгпуцали или му је кабаница изгорела, Или му је промрзао ко'|и део Т?Г.а. Од негносних мука војници су сваког часа запиткивали своје официре, кад ће већ једном стићи на то проклето море. — Сутра, сутра... најзад прекосутра, тешили би их они, а ни сами нису веровали, да ће то „сутра« ИкЗД сванути. Јопј пре зоре, што је ко имао од хране, поделише; и в ,0 |ска онда крену лагано и изнемогло једном бескрајном шумом, пељући се и спуштајући се клизавим бреговима и газећи пл'/1'гке и игумне набујале пото<е. У селу Шшане н>ђоше уз пут доста јабука у напуштеним арнаут<ким кућама и купише од неких сељака сирових кукуруза у кли повима, по 10 новчића комад То им је б ла храна тога дана. Али и то се морало штедити. Ко зна шта их чека . сутра ? Још за дана стигоше до опећег села Игцша В ше од умора. з.име и влаге него од глади војска ту заноћи. Сместише се по пространим и од брвана слупаним арнаугским кућама. Кроз сламчате кровове топио се снег и цурила киша. У празним и ш фоким одајама, поцрнелим као угљен од чађи и дима, горело је неколико ватарз, па се све у||арило од влаге, густог дима и гомила смрадног ђубрета, да је било горе него у икаквој гнојн 1 ци Али за уморне и промрзле људе то |е био сјајан конак. Ту Су први пут могли скинути опанке с ногу и влажни комад по комад одела осушити крај ватре. У том несносном смраду, диму и топлој влази ту су први пут могли мирно

Црногорски^ратници освајају Дечић

преспавати више сати на тврдој и сувој шаровини или голој земљи. Сутра касно у јутро кренули су по непрестаној кицји ,, снегу и блату стрмим и голим косама, што их зову Б|ешка ПЈемерис (1000 метара) Окорели опанци опет су се заквасили и почели се већ распадати као гњили, а опаљене и осушене каб^нице понова се напише воде, пропуштај\ћи влагу до самог тела. Место ручка и одмора газили су до појаса речицу Госка, а онда се читаво по подне Пењзли посрћући и претонаривајући коње, који су сваког часа падали страшно рањави од глади и немоћи. Ту пету ноћ провели су у селцу Чафамалит. Оно мало места у кућама и оно нешто хране, што су ту нашли, разгр^ били су они први одреди а ооали су се морали Задовољ ^ јти под шатором пресретни, што је бар Киша престала. 0 вечери или топлој храни није било,. ни говора. Ко је имао комадић хлеба или парче шеће ( {< а , тај се сматрао сретн1 -чУ1. а многи то вече није им г /о ни шаке опрженог кукур^за. Још од Везирова Моста јављалу су се изнемогли и болесни војници, ал 'И видећи сами^ да'им се не може помоћи, они су изостијали од свсј, их другова, одмарали се успут у каквој воденици или з,аветрини и дубоко у ноћ као уклете сени у малчм\гвупама стизали своје одреде. Али то није могло дуго пот^јђти. У селу Игути остало је д >< та тих несрећника, који \од слабости и болести нису М "Гли' ићи. Неколико сати моГли су се још одморити, али кад по ледњи војник напусти то село, они ће тада морати упе'и задњу снагу иИоћи за којском, а«о не ће да буду препуштени зверству и освети < разјарених Арнаута. Кад је војска заноћила у Члфамали, |ивљалу више тих несрећннка болног изј шШШвЛ/ШШШвШШШЛ и напопа босих. Тада командак уповиА, да не би добар део св 1Л Џ° м