Илустрована ратна кроника

Св. 13.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 109.

и медикаменте довозили су грчки трговачки бродови. Исте патње, невоље и страдања, а можда још и горе, прегрпела је и шумадијска дивизија. која је под командом пуковника Д. Б улића кренула из Призрена један дан пре дринске дивизије, која је била у Ђаковици. Само у шумадијској дивизији били су млади и снажнији војници и ак тивни официри, јер је ту био први позив, па су се с тога лакше издржавали напори и страдања. Довољно је само напоменути, да је шумадијска дивизија на том свом пре возу само једнога дана, по једнодушном причању официра и војника, газила четрдесет и шест пута разливену реку Фапи и њезине многобројне крупне и ситне притоке Они су се кренули из Призрена 9 новел бра, ударили Врбничком долином поред Белог Дрина и дан пре дринске дивизије прешли преко Везирова Моста За тим су се пењали и спуштали обронцима Џуџес планине и ишли дугачком долином Фани реке. Одатле су преко висо-

равни Реја избили на Мали Велс и ретким случајем нашли се под Љешом истога дана, кад се баш развила битка између Турака и дринске дивизије. И тек што први одреди почеше палити пушке — Турци су се већ предали. По налогу врховне команде дринска је дивизија онда остала у Љешу, посела Какарич, Барбалуши и остале важне висове, дгжећи јаку дефензиву према Скадру за случај, ако би Турци покушали да се туда пробију. Шумадијска је дивизија, оставивши много болесних и немоћних војника у Љешу, продужила пут у форсираном маршу преко ниских приморских крше^-а и мочвара према југу. Много им је мука и неприлика задавала разливена река Мат, али кад њу сретно пређоше, одмах паде варошица Кроја.Три дана после тога, 15 новембра утри сата после нодне уђе т/рви ес.кадроп српске коњице, са својим командантом Д. Лазићем на челу — у Драч. Б. Машик

Бапканеки витез Посвећујем кумановским јунацима Отварам књигу . . . крвава је, грозна 0, Историјо страдања и плача! Ал време стиже, и у доба позна Умуче перо испред оштрог мача. * Дајте ми сунца док се^небо мути! На коњу витез и одјекну звека. После мир мртви; језовито ћути Време и живот прошлост далека. * На коњу витез, ал' ко да се рађа Сунце из њега и буктиње неке; И, к'о да ова тишина порађа Буру; ја слушам плотуне далеке. * Он руку диже, Крст засија свети И проби таму што страдања бунца; Гледам: кроз поглед што му даљно лети Четири зоре и четири сунца.

И грмну витез: „Као сан у ерећи. Ја сам... Победа!" И још часа иста Огроман поста и од свега већи А око Крста свето сунце блиста.

БОЈ НА БАКАРНОМ ГУМНУ.*) (По причању једног очевидца.) Бакарно Гумно, то је један вис од неколико стотина метара нисине, од кога се пружају благи повијарци у страну и сви као застор деле прилепску од битољске равни, На тим благим косама, готово ненастањеним, задржали су се Турци по одступању са Присета и Плетваре. Наше су војске 24 октобра увече победоносно ушле у Прилеп. Коњица Је заостала јужно од Прилепа, стигав ши касно на преноћиште. Предстраже су биле истакнуте и противник колико је могуће, извиђан. Пешачке трупе задржале су се северно од Прилепа, да би сутра ујутру рано, заузеле нов положај пред Прилепом. То је био моменат одмарања после напорних борби у теснацима прилеп*) Један образовани активни официр, очевидац, који сад лежи болестан у београдској војној болници, дао је овај интересантан опис боја на Бакарном Гумну.

гким и ксд Абдр-паше. Ноћ тиха, весела и ублажена нзјусрднијим дочеком Прилепчана. — »Турци су одстуиили , рекло се, »сутра треба отпочети рад . Кнез Арсен повео је изјутра своју коњичку дивизију и извиђања су требала да почну у најширим размера ма у правцу Прилеп —Битољ. Командант коњичких предстража обавестио је скоје предпостављене, да Турака има на Алинским висовима. Један коњички капетан извиђачког ескадро на доставио је такоће у почетку рзда коњичке дивизије, изјутра, да противник извлачи артиљерију на Алинске висове. Рад на извиђању према томе је почео. Коњаници у седлу, коњичке старешине доброг расположења, кнез и његов штаб, крепки као увек, крећући са послом напред видели су да за њима избија кроз Прилеп пешадија дринске дивизије, која се на самом изласку, јужно од Припепа поставља у зборне поретке. Генерал

Тамо, о тамо! Зидови се [нагли Азијат тоне усред разорења; Ја гледам: тамо, у балканској магли ^ Нижу јсе, дижу многа освојења. * Устајте мртви, сад живети треба! Устајте горе ма за тренут само! Роб није давно угледао неба А полумесец блед и мртав тамо. * Отварам књигу . . . крвава је она О Историјо победе и мача! Узвици грме...јударају звона, Сунце Слобода, Песма место плача. * А к'о џин снаге, славе, величине Витез на коњу сред кланца и крша; Са њега букти пламен у висине, А свуд застава 'балканска лепрша . . . Београд 1912. Мил. К. Николић-Раеинеки.

Забава бугарских официра под Чаталџом