Илустрована ратна кроника

Стр. 110.

Св. 13.

Из Старе Србије: Народна ношња у Охриду и околини

Штурм дошао је с музиком на челу кроз Прилеп, који је ■ дрхтао од узбуђења. Ми нисмо срели иекренијих. фиЗиономија од Прилемчана. Они су благосиљаЛи наше. будуће победе и с нама заједно проклињали противника, кога су мрзели једном неприкривеном мржњом. Било је тада око 9 и по часова, и ствар, која је најмање очекивана, догодила се. Са Бакарног Гумна и на њ везаних благих алинских коса око 7 километара јужно од Прилепа пукао је турски топ. Одчах по том други; трећи, па онда низ шрамнела и граната, поче пгдчти у немосредну близину наших трупа Да нису Турци изааније били на том положају, да ли су обноћ дошли, то извиђање обноћ није могло утврдити. Гранате су паделе срећом не уб^јајући никога. Мала је пометња наступила. Коморе, које су из.ишде јужно од Прилепа, враћане су северно да очисте путове. Преко лица становништва превукла се тренутна страва; напаћено становништво није волело да види Турке још у близини, кад је веровало да су већ одступили. Командант коњице скренуо је коњицу на леви бок, да отвори пут пешадији за рад. Радити се морало; тражио се карактер и одлучност. Турцима није требало допустити ни једнога часа да у нашим редовима, навикнутим на успех, унесу пометњу. Требало је сачувати доследност побеђивања, требало је. сачувати војнику његово поуздање и сачувати неокрњено достојанство војске, која побеђује. И док би ту двоумио човек зависац и неодлучан, генерал Штурм

погодио је пут достојанства, који му почива у крви и он је наредио да се ради. На домак турских граната, он није умео да. се сети, да је се могло повући на^ад, његов инстинкт крикнуо је у њему: »Напред!« И ту, под тучом топовгких турских зрна, на равници од 7 километара, можда и више, почело, је раз■вијање дринске дивизије. Два пука напред, лево и десно од друма Прилеп — Битољ, два у резерви. Раззкјање је почело као на шаховској табли. Ми смо гледали са стране, са трепетом у души, како се развијп један узвишен војнички иарадокс- Турцима се пружало све, што су хтели. Ето: с овом дивизијом, преко ове равнице голе као длан, наш војник ће прећи, па ви пуцали громовима на њеГа и ви, Турци осетиће 1 е његове бајонете. Као по егзерцирном правилу, као на идеалном маневру, развијали се стројеви из дебљих у тање. То је био низ стрељачких стројсва, који су -за тим као црне змије вијугали ге по најмањим' узвимЈицама, на р^вници јупећч напред да прођу опасну зону и да очис.те с брда то, што се зове „Турчин у одбрани". Око 11 часова, ватра је била ужасна, пљусак пушчаних, митраљеских, топовских метака падао је на српску војс.ку, кркљало је и тутњало као у под/токаној морској обали. врила је ватра, као кад ври у неком огромном лонцу. Посматраоци су дрхтали од узбуђења, видећи, да се догађа једно чудо. Гађан пушком, митраљезом, шрапнелом, бризантним зрном, наш војник иде, обасут ватром из много-

бројних турских цеви, наш војник иде, не водећи рачуна о ватри и губитцима., Лево одлети другу глава, десно просвира и разнесе граната груди официру, наш војник иде. У среди строја иде и њихов генерал. Наша артилери|а умешала се тако рећи са стрељачким стројевима; с невероватном прецизношћу и х'ладнокрвношћу наше топџије ките шрапнелом ћувике поседнуте Турцима. Нашн пешаци окуражени и окрилаћени артиљеријом, отварају паклену ватру на цротивника Бој се претвара у ватрено Гротл'), пред којим посматраоци замиру од страха. Шта ће наступити ? Учествује ли моравска дивизија ? Има ли помоћи из позадине?, Ш га мисли армискакоманда? То су питања, која су мучила публику, али-је војник одгово рио сам: Он је ишао напред. И ни шта страшније није могло ИМпоноваги Турчину. Бројно јачи с укопаном артиљеријом, са свима околностима повољним за себе, Т.урци су осетили, да српскп пешак етиже, да је ту, ето га пред њима и да ће неминовно да забоде нож у месо. Око 1 сата по подне, артиљериска ватра противничка попустила је, на ша је међутим разеила сву своју акцију Не може се веровати у овакву брзину кретања наше војске. Коњи као да су знали да треба да се догоди чудо, извлачили су топове из стена и прокопа. У томе часу мени се свалио камен с груди Турци не могу да одоле нашем војнику. Случај им је дао све што су желели. Они су и ако бројно јачи, морали да се повлаче. Ну- не треба рећи да гу се Турци лЗбаво држали Пешачка ватра била је ојачана, а о-о 2 сата ио подне почели су Турци тући са позадних положаја улазе на Алинске. .висове и Бакарно Гумно, са којих се чуо продир^ћи крик наших јунака: »Ура! Ура! Ура!« Бој је иреживљавао носледњу фазу. НаШИ су сикћући упадали у турске омкоп^ и на гвоЖђе набадали противника. З^р је било могуће још и даље одолети? За један сат кризе више није било, пешадија се турска повукла у највећем нереду са огромним губитцима, Гоњена ужасном ватром од наше пешадије Било је чак делимичних противиспада од стране турске пешадије, али је то била иронија! Ти су се испади претнорили у пу хор, Још су овде онде по кућицама наши томови чистили заостале вој нике. Из турске позадине све су се мање чули топови. Бој се клонио