Илустрована ратна кроника

Стр. 150. ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА Св. 18.

[Из књиге „О српским биткама"] Највсћа гомила мртвих~на Кумановском разбојишту

јави светао млаз турских рефлектора, који иас траже по ноћи и нађу, па зати.м одмах оштро пале. Грми паљба, гори огањ, пламен лиже, а свуда, свуда смрт... Б;ша је то грозна ноћ, алијејутро б ;ло још грозније. На два сахата иза поноћи вратио сам сс у село Бушати. Спуштање на коњу по ноћи било је врло вратоломно. Самртно уморен хтео сам се опет саустити на ономало еламе, да ми се бар очи с еду, али није било могуће ока склолпти. Паљба је стално грмила. До мене је допирала и нека нарочита Ломљава. То су се рушиле запаљене куће. Ломљапу је прекидала експлозија муниције. Споља сам слушао очајни плач нариЦање католичких жена и деце, који парицаху за убијеним својим мужсв1 :ма, очевима и синовима. Турски су их војници поубијали и посеклн, што се нису хтели са против Хришћана борити. Нј минута нисам тренуо. Чим је почело свитати, појахао сам коња па на наше положаје на главици. На пу ту су лежале у блату и крви многобројне лешине убијених хришћанских сељака. Код њих су клечала њих' ва сирочад, наричући, да се срце морало парати; њихове матере, жене, сестре и деца обимали су их и љубили. Био је то страшан призор, који до смрти не ћу заборавити! Село, од иет стотина кућа, још је горело. Из упаљених зграда у велико-

ме сфаху су излазиле, до сад прикривене, наоружане високе прилике мухамеданских Албанаца. Они су белим рупцима давали знакове за предају и очајно су викали: Аман! Теслим! Пратио сам војничку стражу, која је Арнауте разоружавала, што је било врло опасно. јер су често са белим знацима обмањивали. Мухамедански су Арнаути предавали пушке, тресући се од страха. Остављали смо их на слобоци, а нису хапшени ни они, који су се раније против нас борили. Ко год је предао оружје, остао је на слободи и биоје сигуран за свој живот. Свугде сам сретао одушевљене српске војнике, који су радосно нричали, да су силна утврђења Велики и Мали Бардањол после боја од шес десет сахата били освојени У тимје бојевима било испаљено око 2000 српских топовских метака. Била је њима то орба слична борбама при опсади Порт- Артура. По грозној борби на дану дошла је још грознија борба у ноћи. Нападачи су око поноћи дошли у критичну ситуацију, те су морали тражити помоћ. Бој јеондајош оштрије настављен. Цела је скадарска посада'код Бардањола давала отпор. Но у зору је морала напустити сзоје положаје. Спојена прногорска и србијанска војска освојила је прво Мали а за тим Велики Бардањол. Већином је нападано бајонетима, пошто је артиљерија

пре тога извршила свој задатак. Кад су се од Скадра турска одељења опет вратила, да отму Бардањол, настао је још већи бој. Нарочито је јак био нападај турске коњице. Али све то ни шта није помогло: Турци не могоше изгубљени и модерно утврђени Бардањол више добити. (Жута је штампа јавила, да су га наново освојили! — Ур. »Бр.«) Турци су у том шесдесетосахатном боју имали само на Бардањолу око 4700 мртвих и рањених. Тај је број тачан, јер су мртви и рањени оетали на бојишту, где су. пребројани. Турци су тако брзо стали бегати, да ни рањене нису понели. Наши су губитци 1200 — 1500 мртвих и рањених. Све су противне вести о том неистините. Победоносне је Црногорце предводио наследник престола Данило. О бојевима на Малом и Великом Тарабошу сам вам јавио. Велики је Тарабош освојила црногорска јадранска војска, коју предводи министар војни Мартиновић. Крвави су бојеви трајали неколико дана. Обострани су губици мањи него код Бардањола. Пишем вам нарочити извештај о крвавоме боју са Турцима код Брдице. И тај ћемо извештај, ако га добијемо, донети. — Ур. »Бр.«) * % * У турским је рукама остао само Мали Тарабош, који је боље утврђен него Велики, скадарска цитадела и