Илустрована ратна кроника

Св. 18.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 151.

[Из књиге „О српским биткама] Арнаутски мртвац

неколико малих утврђеља. И ово ће такођер пасти. Питање је, шта је са заповедником Скадра Хасан-Риза бејом ? Мислим, да сам био први, који је јавио, како се чује, да је био у Скадру убијен. То су ми саопштили бегунци из Скадра. Заповедник је, говори се, био на вечери код Есад паше, па је у повратку од непознатих људи убијен. То се као догодило пред станом монсињора Пачифико Монце, генерала минорита (калуђера), који се сада налази у Риму. То потврђују и привитна писма из Скадра, у којима се међу јосталим, саопштава: да л>уди уСкадру умиру од глади. Пад се Скадра више не може задржати. (Свршиће се.) 3 А П И 0 И — [Срчан официр] Лезите, господине поручниче, погинућете, рекоше војници у највећој ватри једном српском официру. — Пали! — одговори поручник. — Склони се, пашћеш, — говоре му другови. — Војници, ви сте Срби, покажите се сад, шта вредиге, — одговара на то јунак. Ни молбе ни преклињања не помогоше. Храбри поручник остаде стојећи, а око њега зујаху куршуми и гранате. — Храбро, храбро! — узвикнуон мирно и у том тренутку кроз ваздух

жалосно зафијука једна граната, не распршта се, него онако цела удари поручника у котлац: глава му одлете. Војници видеше тело поручниково без главе, како се занија мало и сруши се. Витез је погинуо са сабљом у руци. — Поручник паде! Јуриш! Ура! — повикаше војници. — [Црногорке ивојни к]. Из логора црногорске војске под Скадром путовао је — како пише »С. Ријеч« — један војник из Бањана дома, послан од браће, да им од дома донесе нешто, што им је требало за преобуку. Успут га на много места сусретале Црногорке и питале га, одакле је и куда ће. Свака је Црногорка имала револвер у руци. У једном селу у Брдима истрчала је пред њега на пут једна Црногорка, жена, грдећи га на сав глас овако: »А ђе си поша', неваљалче!? Јеси ли поша' жени под опрегачу да се сакријеш?! Ама не ћеш, божја ти вјера, мимо мене живе проћи!« Кад се војник окрени за се а има шта видети. Црногорка га пратила на 20 метара, која у руци носаше револвер, уперен на војника, .те повика: »стој, јер те убих!« Кад је водник стао, — јер је видео опасност, — стигла га је јунакиња бледа, разрогачених очију, које су севале као две ватре. Војник се морао пред њом преклињати, да је само за то пошао дому, да осталој браћи, којих има пет под Скадром,

донесе преобуку: гаће и кошуље н да ће се одмах повратити натраг. »Али да те опет видим да се вратиш овуда«, додаде Црногорка, отпуштајући га да иде даље. Све су таке Црногорке кад се ратује за слободу отаџбине. С тога и јунаке рађају. Нека им је част! Заиста леп пример родољубља и одважности храбрих кћери јуначке Црне Горе, што је столећима својим херојским подвизима доводио свет у дивљење. Није чудо, што је Црна Гора, поред такових својих кћери дала Српству и Словенству толико неустрашивих бораца за слободу и опстанак онога дела нашега народа. — [Илија Алија.] Беогрздски »Пијемонт« доноси овај допис из Призрена: Отац једнога нашег јуначине и честита човека, сада потпуковникау пензији, живео је неко време у Бесграду. Звао се Стојан. Слушали смо за њега, да је у сво^е родном месту био чувен јунак и да се његово име с правом спомињало међу Турцима по граници као осветника гажене раје. Близу његова стана наИсгочном Врачару срете нас један посгарији човек у живописном народном оделу и под познатом капицом црногорском, па запита: — Умете ли лаи рећи, гдестанује Смајо Радулов ? Рекоше ми да је овде негде, ма му куће не знам. Казасмо му одмах, да ту нема