Илустрована ратна кроника

Стр. 160.

Св. 19.

нарочито Атињанка, користи се угледом што га је јелинско племе имало у прошлости. Она га показује ријетко. Њени покрети, ход, осмијеси задржали су много царске љупкости, која се још и гад може видети у музеју Акропола на лицима Корејанки. После рушевина тога храма женскиње је најлепши украс новој Атини. Ваља их видети када поведу коло на подножју светог брежуљка у очи празника Васкрсенија. Какав чар у њиховој стидљивости. Гркиња пресађује у душу свога детета прошлост и успомене на витешке подвиге јелинских јунака. Над колевком дечијом она пева љубљеном чеду о великим надама, израженим у наивним песмама, као рецимо ова што је: Чедо, Дадо, малишане храбри! Дадо, сине, да ти мама каже Песму стару, о дивним стварима. Чедо мило, даћу теби града Великога цара Александра, Који но је слађи од шећера, И Каиро, богато радошћу А Цариград аа три љета дана Бпће, сине теби у рукама. Истим јуначким осећајима задахнуто је и женскиње у осталих савезних народа. Париски „Тан" донео је писмо једне Бугарке, мајке деветоро деце, којим позива мужа, да без устручавања пође у рат за отаџбину. »]је Јоигпа1« доноси портре Софије Јовановића, јуначке Српкиње, која се са својим драганом борила у три боја. А шта пак да се каже о јуначким кћерима Црне Горе, шгопо врлетима и кршевима негују, дочекују своје мужеве, браћу, родитеље и синове, па им честитају и превијају ране, не зазирући ни од какве опасности. У Београду и свима главнијим градовима Српства, живот женскиња не разликује се ни у чем од живота њихових сестара по осталим европским градовима. Други је, наравски, женин положај у задругама, којих је све мање, а задржале су се по планинским селима, рецимо под Влашић планином, у Имљанима где има задруга од осамдесет чељади. Ту жене нису толико слободне изузимајући домаћицу, која у патријархалним задругама има углед неке књагиње. ОД ТУРЧИНА - ОРБОЉУБ Пишу из Велеса: Пре четири године овдашњи Џеладин бег насилно је одвео Ацку кћер Панче Гочевића и затворио је у свој харем, где су већ биле две буле. Њему се допала ова Српкиња, па је зато украо. Прошле године 15 марта добио је са њом мушко дете. Кад је српска војска дошла у Ве лес почела је да апси арамије и зли-

ковце на које се народ жалио. Међу осталима ухапшен је и Џеладин, кога је народ оптуживао за масу почињених убистава, силовања и разбојништава. Али иако су ово нови крајеви, за које би могли владати други закони, ипак наши судови траже свуд равноиравност, па како у Србији закони немају у овим случајевима „повратну снагу", то је нису имали ни овде и Џеладин није могао бити осуђен за дела почињена пре доласка српске војске (ма да је то погрешно и штетно). Тако Џеладин буде пуштен из затвора. Али његова Ацка уграбила је прилику, док је он био у притвору и утече из харема са својим сином, који се звао Туран. Ацка оде својој породици и пријави се власти тражећи заштиту. Уједно изјави жељу, да жели да сина крсти вером, којој она припада. Душан Витомировић писар среза велешког и Сава Јергић, свештеник Башиног села крсте 3. о. м. Ацкиног сина и кум Душан даде му име Србољуб. И тако од Турчина поста Србољуб. Кажу, да је Џеладин плакао, кад је чуо за то, јер то му је био једини син. р?^=1аааааоааааоааааоаоаааоаапаааоооааооаапаоааоаопапг=ха §ј ЗАПИСИ Ц В&гЈаопоаоаопаааоааааоааааааапапаааоааоаоопаапааааОаЦгЛб! — [Братска љубав.] Колика је силна братска љубав, — прича један официр — и колико је има код нашег народа, најбоље се види из овога. Неки од коморџија злоупотребљавали су кола, па су зато пооштрене наредбе за казне. Једног коморџију ухватише, да у колима има два пода, те је тако у пола смањио запремину кола. Замислите, шта је тај коморџија урадио. Код Битоља погинуо му брат. Он је узео његово тело, положио у кола, покрио сламом, па преко тога направио још један под, те су кола била врло плитка. Сваког дапа коморџија је дизао лажни иод и лице свога брата токривао хладним крпама. Хтео је, да од Витоља одпесе брата куНи код Ужица и да га тамо сахрани. Наредише му, да одмах скине леш с кола и да га закопа. Коморџија је послушао — али с тешким срцем. Требало је да коморџјиа буде кажњен строго, врло строго, али није се његова погрешка ни достављала. Забога, ко би имао српца да казни човекз, који преноси леш свога брата ?! Сутра дан поред друма дизао се један нов, лепи гроб. Ту је био сахрањен брат коморџијин. Свежа хум-

ка пуна неког зеленила, а чело главе крстача са исписаним именом погинулог ратника. — [С р б и з а "ј Ј ,' б у л е.] По наред би врховне команде у Скопљу жене погинулих или заробљених турских официра добијају до 120 динара месечне помоћи. — [Нови српски топови.] Пре крагког времена су у Крагујевцу пробани бивши турски топови, и на растојању од 4800 мет. дали су ванредне резултате. Ови ће се топови дати на употребу новим артиљеријским пуковима. [Досетљиви заробљеници]. ПредБитољем једном српском коњанику убију коња и он, не могавши да утекне пешице, падне шака турским коњаницима. Два пешака из извиднице такођер буду ухваћени од турске коњице. Турци сву тројицу затворе у једну кошару. До одаје, у којој су они били, била су три турска војника болесна, који су лежали у слами. Пред сам улазак српских трупа у Битољ неки Турци уђоше у прву одају код болесних другова и нешто разговараху. Српски војници, који су већ били раскрстили саживотом, разумеше толико, да се нешто с њима спрема. Брзо су разумели положај и чим су Турци отишли, Срби се полако извукоше и одоше код болесних Турака. Брзо преобукоше њихове хаљине, а њих обукоше у своје и однесоше у своју одају. Они се као »болесни Турци« завукоше у ону сламу. Тек што су то извршили, вратише се они Турци и почеше нешто да их питају. Ови правећи се да хрчу не одговорише ништа, само један показа руком на одају, у којој су лежали тобожњи Срби. Турци уђоше тамо, и мало после одјекнуше неколико пуцњева. »Срби" су били побијени. Турци одоше напоље. Срби се тада постараше да и сами напусте кошару, у којој су били. Преобучени као Турци лутали су по вароши. У том наиђе и српска војска те их она »зароби«. Узалуд су се правили, грешници, да нису Турци, војници им не вероваху. Најзад је један официр морао да оде у кошару да извиди, шта је тамо било и тек тада дозволише тим дуплим заробљеницима да обуку српско одело и да потраже своје одреде. Изашла је из шгампе књига под натписом: 0 СРПСКИМ БИТКАМА Од А. Табурна Цена Г К са поштарином 10 пот. више. ИЗДАЊЕ СВЕТ; Ф. ОГЊАНОВИЂА Нови Сад.

Употреба клишеја зиконом аабран>аа&

Штамиа д. д. Враника Н. Сад