Илустрована ратна кроника

Св. 20.

ИЛУС ГРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Сгр. 163.

Ста а Србија има најповољнији положа на Балканском Полуострву и један о најважнијих међу српским земљама. Важност тога положаја је у овоме. Кроз Стару Србију пролази најважнија балканска саобраћајна линија моравско-вардарска долина, једина уздужна линија кроз коју се може начинити зтодна жељезничка пруга. Та линија доводи балканске земље у контакт с једне стране Угарском Равницом и Средњом Европом а с друге стране с Егејским Морем и Медитеранским (Средоземним) светом. Та линија представља најбрже сувоземни пут из Средње Европе и из Енглеске за Суеци Канал и Индију. Важност је Старе Србије у томе што о'на држи средишњи део и најважније део његов, прешевско развође, које представља најважнију тачку на томе путу. За. географски положај ове земље од необичне је важности и то што она има најзгодније и најбрже везе с јадранским Морем. То је познати скадарско-косовски пут, најважнији попречни пут на западној страни Еалканског Полуострва и најживљи трговачки друм у средњем веку. Важност скадарско-косовског пута је у овоме: Западна обала Балканског Полуострва, то јест јадранска обала представља затворену обалу. Планински венци, густо збијени, високи, кршевити, махом непроходни, иду паралелно с обалом и чине највеће сметње сваком, саобраћају између унутрашњих балканскнх области и Јадранског Приморја. Реке у овом делу Балканскот Полуострва су махом кратка тока, уских клисурастих долина, и ниједна од њих не пресеца потпуно главне планинске венце којима већином иде и јадранско црноморско развође. Из ових свих разлога богато разуђена далматинска обала, нема оне вредности коју би имала, по великом броју згодном и заклонитом положају и по дубини својих залива. Те пластичке прилике које владају на целој западној балканској обали од Трста дб јужне Грчке мењају се само у околини Скадра. Услед тога што се ту сударају два планинска система динарски и грчко-арбански, планински венци почињу повијати из досаданашњег правца северозапад-југоисток, у правац који иде попречно на западнобалканску обалу. Планински венци ту не иду паралелно с обалом већ опречно на њу, не затварају је већ огварају. Поред тога у рачвама планинских венаца јављају се неколике простране котлине, скадарска низина,

Метохија и Косово, које су повезане долином Дрина. И ето у томе је важност овога попречнога пута, и то је био главни узрок што је он у средњем веку био најважнији саобраћајни пут на западном делу Полуострва и што је на томе путу, због архије која на њему, већ неколико века влада, било у средњем веку неколико богатих и живих трговачких места. Дакле Стара Србија држи кључеве двају најважнијих путева у унутрашњости Балканског Полуострва. Поред тога она има непосредан додир и најзгодније везе са највећим бројем балканских земаља. Из ових свих разлога Стара Србија има јединствен положај и међу балканским и међу српским земљама. Она представља ону земљу из које се највише може раширити моћна држава и владати великим просторијама Балканског Полуострва. За српски народ Стара Србија је од важности за то, што преко ње најзгодније одржавају ме-ђусобне везе разне српске области и што Вардарски Македонци Срби, истом преко ње могу имати контакте с народом обеју српских краљевина Србије и Црне Горе. Осим тога, за нас је од важности то, што су се у Старој Србији десиле у новом веку нарочите етнографске промене, које су извршене на штету српског народа. Док су остали делови српског народа, успркос страховитог петвековног турског истребљивања, успели да помакну своје етнографске границе и према северу и према западу. У Старој Србији су они изгубили много и своје крви и свог националног земљишта. Треба истаћи, да Срби у овим

областима нису подлегли оним, који су равни њима, ни који су културнији од њих, него су подлегли грубој сили и страховитом притиску, који је на њих вршен од једног планинског, страховито физички јаког и плодног, али потпуно некултурна народа, коме је ишла на руку турска власт. Проблем српско-арбанашких одношаја, необично је компликован и научно врло мало објашњен. Има доста наговештавања, да је било између Срба и Арбанаса, много етнографског претапања, у ранијим и новијим вековима. Зна се, да је у средњем превлађивало на Косову, Метохији, Подрини, призренској околини, северним источним шумама Шаре планине, Источно од линије, која је ишла од северних Проклетија на Љуму, превлађивао је у огромној већини српски елеменат. Арбанаси као стално настањено становништво, ређе се спомињу у овој области. Они се махом спомињу као сточари, који лети живе по високим старосрбијанским планинама, а зими по приморју и плодним старосрбијанским котлинама. Обично се мисли да је овај однос покварен за време великих српских сеоба, које су из Старе Србије ишле у Јужну Угарску, и да су тада ове области опустиле од Срба. Међутим проблем поарбанашавања ових областијемного компликованији и вршен је много спорије у више махова. Тако на пример зна се да су Срби јошупрвој половини 19-ог векаживели. у великим масама на линији Дечани—Љума, и да су српска насеља допирала и на југу мимо Швањски Мост. (Види о томе веома интересантно дело: Ог. Јозерћ МШ1ег

Скопље. Иред улазак у глаану улицу код каменог моста