Илустрована ратна кроника

Стр. 164.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 20.

к. к. КгеЈз рћузјкег јп Рга§, А1ђапјеп, К.итеПеп ипс! бз^бггекћјзсћ шопкпе{Јпшсћег Сггапге и т. д. Рга^ с. ХП + 103, 8°). Осимтога може се поуздано утврдити да су многе чисто арбанашке и арнауташке области престављале у почетку деветнаестог века српске православне области. На овај начин несумњиво је да ће се од сада питање о поарбанашавању ових области моратимало друкчије третирати. Несумњиво је да је великим сеобама у 17-ом и 18-ом веку етнографска равнотежа била померена на штету српског народа. Али је исто тако утврђено да су Срби у великим компактним масама живели у овим областима специјално у Метохији и на Косову још у почетку 18-ог века. Не зна сетачно одакле је то било српско становништво које је остало иза великих сеоба, или су то потомци досељеника из Црногорских брда, из Старог Колашина и из Шарских жупа к&јих и сада има у знатном броју и по Косову и по Метохији. Арбанаси су почели нарочито пустошити ове области у другој половини 19-ог века, и то за време српско-турских ратова и после њих. Од године 1878. врши се нагло исељавање из ових области у Србију. Велики број српских села опустошен је последњих тридесет година. Тим пустошењем, прогоњењем и поарнаућавањем српског становништва Арнаути су успели да за неких 60 до 70 година своје етнографске границе помере на Исток за 100—130 километара. Арнаутска насеља образовала су једну претежно арбанаску зону, која се као клин била утисну-

ла међу српске области Црне Горе, Новопазарског Санџака и Србије. Таарбанашканајезда, коју јетурска власт свесно помагала, ишла је за тим да југоисточно Српство разбије као једну етнографску целину, да одвоји Вардарске Србе од Срба у краљевини и Новопазарских Срба, и да тако на својој територији потпуно утамани српски елеменат. Овим процесима старосрбијанско питање јепостало актуелно већ давно, и сад у последњем моменту српске краљевине су биле приморане да га решавају оружаном силом, пошто су пропали сви дипломатски покушаји да се српском становништву у Старој Србији осигура пристојан и миран живот. Нема краја у Европи где је један народ био изложен толиким мукама, и гоњењима као што је српски народ у Старој Србији. Отимање, убијање, одвођење деце и жена; уцењивања били су дневни и обични догађаји у тим областима. Да би очували колико толико своје имање и живот Срби су се морали прилагођавати арбанашком иачину живота и сакривати своје особине. Примили су арбанашку ношњу, обријала су главу и пустили перчин као Арбанаси и научили језик арбанашки. Већина их пред Турцима и Арбанасима говори арбанашки, а у кући српски. Многи су били присиљени да привидно приме Ислам, док су у кућама живели као православни. У породицама због ових прилика догађају се баш праве фимилијарне драме. Ове појаве које су сличне мимикрије у биолошком свету, су узрок што се српски елеменат не види и што су многи странци, који су По овим об-

ластима путовали тврдили да су Срби у свим властима искорењени. Ипак сами Срби православни сачињавају добру четвртину, кадкад трећину, а понекад и близу половине становништва, и то баш у оним областима за које су тврдили многи странци да Српство претставља у њима само једну историјску успомену. У целој Старој Србији, када се узме у обзир оба дела, на северу и југу Шаре, православни ће Срби имати натполовичну већину становништва. Уз православне Србе има знатан број Срба Муслимана, које негде зову Потурицама, а у јужној Старој Србији и Помацима. Ови Срби Муслимани, као сви Срби муслимани, ретко имају националне свести. У томе се разликују Срби муслимани од Арбанаса Муслимана, који мењају веру као кабаницу али остају увек на првом месту Арбанаси, и сачињавају не само своју националиу свест и свој језик, већ сачувају и приврженос своме фису (племену). Ови Срби Муслимани негде говоре само српски, негде боље српски но арбанашки, а негде подједнако добро и српски и арбанашки. Они памте своје српско порекло али их то ништа не смета да буду највеће крвопије своје браће. Ових .Срба Муслимана има врло много, често насељавају сами непомешани велике области (Гора код Призрена, Дреница и већина области у Санџаку). Србиправославни са овим Србима Муслиманима сачињавају добре две трећине целокупног становништва у Старој Србији. „Народ" Ј. Дедијер.

Моетар - Алекеа Жантић ПЈЕ61А СА ВАРДАРА Свану... Скопље трепти Мустај беже склони Мрак облака што је по челути пао... Побједу је ову нама Алах дао, По његовој вољи и ти се поклони... Пружи руку!... Ове душе нису јетке Не отимљу шћери нити њима ћаре... Ми, дођосмо само у домове старе, У њима да мртве опојемо претке... Под њиховим кровом давно било није Ништа до ли мемле да животе сатре. Ми, жртава светих, носимо им ватре, На огњишта да нам смрзлу браћу [згрије. Ваша срца беху зима што све дави И прождире као проваљена јама... Ми у њима љето доносимо вама ,ј Гдје свјетлила трептеивидицишши.*