Илустрована ратна кроника

Стр. 192. ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНША Св. 23.

већим делом побијене а највећи део њихов побегао је! А сад да ти опишем поје диности Од прошле недеље сам у бугарском Црвеном Крсту. Имали смо пуне руке посла намештањем пољске болнице. Све се радило као у грозници у очекивању великих догађаја. Зла судбина постигла је Турке пре него што је неко и слутио. У бугарскои главном стану посигурно се мислило да ће опсада трајати врло дуго. Претпостављало се да ће се Турци борити врло енергично. А сад, после тако кратког времена! Бугари су били сасвим опколили Лозенград. Главни логори налазили су се у великом полуокругу северно од вароши, од Петре на Западу па преко Раклице и Каракеја до висова Јундале на Истоку. Јаки одреди били су и западно од утврђења код Сејолу, фронт према Једренима, јер су се отуда бојали напада турских трупа. У недељу око подне стигли су из главнога стана у Старој Загори заповести за генералисима. Чуло се да је наређен општијуриш.Одмах 'ПОСле ручка колоне се кренуше прета тврђави. Око 1 сата тешка артиљерија турска са многик утврђења отпоче увертиру за крваву драму. (Свршиће се.) Ј7 ^=јааааааппппппппппппппппппаааааааппппппапаппаааааог=хЈп & ЗАПИСИ Ш КхгЈааацпапааааааапаапаппппаааппааааааапааааапаапаап1^^21 [Једна Србијанка у Дебру] Београдска „Политика" доноси ову дирљиву слику: Шетајући јуче кроз варош срето смо једну сељанку из Србије, која нам паде одмах у очи због њене ношње и слободног понашања. Она нам приђе и пруживши руку једном од нас поздрави нас са овим речима: »Честитам Вам Душаново и Цара Лазара Царство, које је пре 500 година на Косову пропало а Ви га сада јуначки на сабљи повратисте. Живели да Бог да!« Ми бејасмо до суза ганути и срдачно је пољубисмо у руку упитав-

ши је ко је и код кога је дошла Рече нам, да се зове Јелена Миленка Обрадовића, да је из села Стагазовца ср загл. округа тимочког и да је дошла код унука и сина. Овој баби биће око 68 година и дошла је пешке чак из Србије. Унук јој је болничар и када је отишла у болницу молила је г^цу Драг^цу да је проведе кроз болницу и покаже болеснике и рањенике, што јој је ова драговољно учинила. Када је ушла у сваку собу, овако је поздравила болеснике: »Помози Вам Бог синови и децо! Сретне Вам ране и болест коју сте добили ратујући са непријатељем по овим кршним местима. Нека да милостиви Бог да издршите и вратите се зраво ва шој кући. Не бринте се ништа за нас тамо у Србији, јер ми имамо свега и нама је лако тамо, а вама је овде тешко.« Обишла је сваког болесника, материнском руком помиловала и казала неколико утешних речи. Господине Уредниче, немам довољно речи, да вам опишем оно, што сам ја, болесници и сви присутни у овом часу осетили, довољно да речем, сузе су место нас говориле. Болесници су јој обасули смежу ране руке пољупцим<>, јер се сваки у том моменту сетио и своје старе мајке, која га на дому чека. После овога запиткивали смо је о Србији, јер ми овде пошту много доцкан добијемо, те смо жељни новости. Она нас је утешила, давајући нам на све повољан одговор. Када је један од нас упитао, је ли срела 'Гурке на путу и јесу ли је питали што, одговори нам ово:

Једна сцена заробљеника из Горњег^Града

»Јесам, питаше ме, како је у Србији, а ја им велим: Бога ми добро. Ми имамо престо од злата, што нам га остави цар Душан, па га видите и данас сачуеа наш Краљ Петар, а ваш Цар има Престо у Стамболу од стакла, па ето видите, где му се разби. Они онда одмануше главом и рекоше: пеки, пеки! па одоше, окрећући се неколико пута замном..« Л|| јИДИ> Ј1Ш| (Шј|ј|| |ДЈИ>1141И1И јјјј||

НОВ СРПСКИ - §ргашаи р § јши . КЊИЖАРА СВЕТ. Ф. ОГЊАН0ВИЋА почела је већ издавати роман ИГ* ЛЕГИЈА СМРТИ. -р! Изишла је прва свеска. Цена свесци 10 потура.

КОРИЦЕ!

Кад ее заврши издавање „Илуетроване Ратне Кронике" могу ее од издавача добити дивот-корице. Чувајте еведоеадашње бројеве !

Употреба кли&еја зак«?ном забрањена

Штампа д. д. Браника Н. Сад