Илустрована ратна кроника

Св. 23.

илустровна ратна кроника

Стр. 191.

плен. Кад сам пошао, обратим пажњу команданта пука, да је пошребно да начињени сиисак официра са Шукрипашом ариликом иредаје Бугари ПОТЛИШ.У и да тако потписани списак остане нама. Командант Угриновић се потпуно сложио са мном. И када сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бушри иошиисали. — Све је у реду, одговорио ми је у смеху командант. Ето вам историје заробљивања Шукри-паше, заврши весело г. Гавриловић, чије ће име од сада остати за увек везано с именом чувеног браниоца неосвојимог Једрена.,

[74

2 Борцидоа за слободу м

с* Сј, „Весели ое праху Немањвћа, Немањића и Гребљановића, Јер ће Ваше круне заоијати, Како јарко сунце на истоку Знамења се Ваша развијати, Над велике Ваше разваливе, Потећи ће крваве ријеке Од нечисте крви агарјанске, Опрат Орбу љагу са образа! Отаоре се, витешке гр( бнице, Сама славо, само прибјежиште По Косову српскијех јанака! Ево зорз на Ваше брегове, Да нам општу обасја светињу И аманет наше ва;одности! Сад пропојте, високи Дечани И лијепа лавро Сгуденице, Свети спомен из вјечна читуље За слободу палим јунацима! Здружите ое, громи и потреси, Земљи српокој друго лице дајте Е нечистом ногом окаљата!" [Овако је певао јпш године 1815. Петар П. Петровић ЕБегуш, владика црногорски на уста сердара Вукале у своме дивном „Шћепану Маломе . □ □

Змај Јова: Бојна п?с(У\а. У бој! За народ свој! Ла црној ноћи сване, Да јарко сувце гране, Да Србан ланце здере, И тешку клетву спере, Клетву са дома свог Па да нис види Бог! За народ свој, Напред У онети бој! — У бој! У бој! За народ свој! Зокне на« дух сл< боде, Добое нас звезде воде, Шаље нас мајка сетна, И патња петстолетна, Гони нас робља плач Синак наи прузка мач. За народ свој Напред У свети бој! — У бој! У бој! За народ свој! Не знамо браћа драга, Каква је врашка онага, Ал' нек су сами лави, Јунак ће да их смлавр, Сверска је њима руд Ал' ту је страшни суд! За народ свој 1 Напред У овети бој! — У бој! У бој! За народ свој! Ово су саети дани, Сад се слобода брани, На дику целом свету. Рушимо снагу клету. Волимо поштен гроб, Нег бити турски роб! За народ счо^ У свети бој! — У бој!

Скопље Душанов мост на Вардару

Јуриш на Лозенград — Писмо једног очевидца. Лозенград модерно утвр^ење. — Ужасан терен. - Ввирепост Курда и Татара. — Оеча бугарских рањеника.Битка при електричном осветљењу, Борба прса у прса. — Просечени гркљани. — Запаљени лагум пред пад Лозенграда. Ни на једном бојишту нема ратних дописника на лицу места. Све врховне команде задржале су дописнике у главним становима, и по томе све оно што онијављају нису они лично видели, ни доживели, него слушају од појединих рањеника и пишу како ко уме. Тако раде сви дописници и са српског, као и са осталих бојишта. Прво писмо очевидца, који је доживио и видио једну битку и крваве покоре, изашло је у „Лајпцишким Најновијим Вјестима'. Писмо је писао један лекарски помоћник, Немац, који је као орган Црвенога Крста купио рањенике у битки код Лозенграда. Он је написао опис битке и других покора и могао је предати без бугарске цензуре тако, што је био, одмах после битке, послат у Рушчук ради пријемаи спровода санитетског материјала, који је био тамо стигао из Немачке. Том приликом он је прешао на румунску обалу и румунској пошти предао своје писмо. То писмо гласи: Р у ш ч у к, 12. октобра. Драги пријатељу! Можда ћеш се зачудити од куда ти пишем из ове пограничне румунске вароши, јер сам ти писао са бојног терена бугарско-турског. Јест, јест, али се за последња два дана десила једна велика ствар. Пре него што ти опишем појединости, да ти јавим главну ствар: петодневна борба пред бедемима Лозенграда била је и прошла. Бугари су сјајно победили. Турске трупе су делом заробљене