Илустрована ратна кроника

бтр. 190.

на форовима се брзо залепршаше беле заставице и један парламентар Шукри-паше приђе једном официру 20. пука тражећи изрично команданта српске армије генерала Степу СтепаНОВИћа, да с њиме преговара о предаји. Иако је на појаву белих заставица паљба била прекинута, настунање није било обустављено. Правац, којим сам ја наступао, водио је на једно од многобројних утврђења, по имену Хадарлак. Кад сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну групу турских официра Распоредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему. Један од њих, капетан, издвоји се одмах и упути ме ни. Ја га ословим француски: — ЕпКп, са у еа!; ? (Најзад, сврши се!) ТапЂ ипеих роиг уоиа е1:роигпои8. (У толико боље и за вас и за нас). — Роиг уоиз, ош; роиг поив воп1 (За вас, да; за нас, не!) одговори он. У том тренутку спазим у утврђењу велику групу официра. — Кога имате тамо? упитам. — Ту је Шукри-иаша са целим својим шшабом! одговори капетан. До тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу личност, главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза њ цео његов штаб. — Потребно је, рекох одмах капетану, да будем што пре представљен његовој ексцеленцији. Молим Вас, водите ме тамо. Официр ме проведе кроз мрачне казамате и доведе до пред саму канцеларију Шукри-паше. Чим се врата од канцеларије отворише и ја ступим унутра, Шукри-паша ушаде са целим својим штабом. Приђем му, поздравим војнички и у овом моменту, који никад не ћу заборавити, обратим се речима: — Ексцеленцијо! Мајору сриске војске Миловану Гавриловићу част је обавестити Вас, да сте у овом тренушку иод заштитом сриске војске. Нарочито сам хтео да избегнем теже изразе, као што је »заробљеник«. Одмах сам га замолио, да са свима својим оф цирима и војницима прими најискреније комилименте целе сриске војске на херојској одбрани Једрена. — Ја сам, одговори Шукри узбуђеним Јласом, и раније знао, да је сриски народ ваљан и храбар народ. У току овога рата отомесам селично уверио. Одмах ме је представио осталим генералима и целој свити и понудио да седнем. Најсвечанији чин освајања Једрена био је свршен.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

— Извол'те дувана, понуди ме Шукри чим сам сео, и извините, што ништа друго немам да вам понудим. И одмах отпоче интимнији разговор. Генерал Лзцс-паша рече, да је он ко манаовао дивизијом, која је била према нашој тимочкој Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен Краљу Петру и Његовој породици. Лични је друг кнеза Арсена из Русије. Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турској војсци, додавши, да мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла. Време је одмииало ија сам морао да преки^ем овај пријатан разговор. Замолим Његову Ексцеленцију, да се удаљим и.изађем напољ'. Тек што сам изашао, стиже један бушрски официр у утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу. — По чијем налогу? упитах. — По налогу генерала Иванова. — Имате ли легитимације? — Немам! — Ја Вас не познајем! рекох му мирно. — Сви смо ми под командом генерала Иванова, одговори он. — Тако је. Сви су официри под командом генерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр? Мени су потребне легитимације и овлаштење, да вам предам Шукри-ја. И он оде. У том стиже командант пука г. УТриновић , кога сам известио, да је Шукри паша заробљен са две стотине и девет официра. Заједно с њиме одем поново Шукри-ју у канцеларију, где му се г. Угриновић представио и провео с њиме у разговору неколико тренутака. Када смо изашли, наиђе један други бугарски официр, капетан. И он је

Св. 23.

тврдио, да има налог да одведе Шукрипашу. Скренуо сам одмах пажњу команданта пука, да предавање Шукрипаше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење генерала Иванова да одведе Шукри-ја. — Из овога се развија један незгодан поступак, рече бугарски официр. — Нагтротив, одговорих, врло згодан. Дајте овлаштење, које тражимо и ево вам Шукри-паше. — За Шукри-ја је већ спремљен и стан, додаде он мало после. — Лепо је то. Али онда треба питати Шукри-ја, да ли он пристаје, да иде одмах у стан, који сте му ви спремили. Изађем опет пред Шукри пашу. — Ексцеленцијо, рекох, овде је један бугарски официр, који каже, да је за Вашу Ексцеленцију спремљен стан. Ако Ваша Ексцеленција жели поћи, може ићи тамо одмах. Ако, пак, Ваша Ексцеленција жели ноћас остати овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде. Шукри сеокрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турском и изјави: — Претпостављам, да останем овде где сам. Салутирам и изађем. Известио сам одмах бугарског официра и овај се вратио натраг. Са командантом Угриновићем предузео сам, да саставим сиисак имена свих шурских официра , који су ту били заробљени. Шукри је иреноћио у нашем утврђе-њу , у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен. Сутра дан ја сам имао, као члан одређене комисије, да идем на северозападни сектор и пописујем ратни

*

•?— гГ Ш4 »• ■ ■"> а -' •*?: • 1 ' ^ ж «, - Ми "Љ,

Г;Ј

Транспортовање српских рањеника из Битоља у Београд