Илустрована ратна кроника

Сн. 23.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 189.

из старог доба геворе о томе, да је у старом Санџаку просветно-културни живот био јако развијен. Немањићи и остали владаоци старих српских држава обраћали су нарочиту пажњу на овај крај, а особито на Полимље. Манастира, јединих просветних расадника у оно време, било је највише у Полимљу и Потарју. Од њих се и данас налазе трагови на сваком кораку, а има их и оправљених и очуваних. У Санџаку су чувени манастири и цркве: Ђурђеви Стубови код Н. Пазара, Задужбина Стевана Немање, краљ Милошева код Пријепоља, где се босански краљ Твртко 1. крунисао за српског краља; ту су чуване мошти Св. Саве све до спа љивања на Врачару, ту су се српски рукописи у великом обиму писали, а ту је основана прва српска штампарија 1543. године; Бањска и Девич код Митровице, Бања код Прибоја, Св. Тројица код Плеваља, Сопоћани код Пазара, Ђурђеви Стубови код Берана, задужбина синовца Немањина, Николац код Бијелог Поља, Довоља и св. Аранђел у Колашину (Тари). (Свршиће се,) □ н Како саи заробио Шукринашу. — Причање мајора Милована Гавриловића, који је заробио Шукри-пашу у утврђењу Хадарлак. Београдска „Полптшса" доноси на уводном мрст-у ово веома занпмљиво саонштење: Г. Милован Гавриловић, гешадијеки мајор, коме је као команданту 4. бат. 20. пука пала у део чает, да з а р о б и Ш у к р ипашу, прослављеног браниоца Једрена, овако прича иеторијеки моменаг и еве оно, што му је претходило: . . . Иако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним убеђењем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полетели, моћи само на нож узети. Када смо били само на неколико корака од турских опкопа, моји

су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке. Настало је очајно гушање, које се морало свршити нашом победом. У овом страховитом еогрз а согра-у ИЗГИНуО је велики број Турака. Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство. Наши су полетели за њима гонећи их смртоносном ватром. Овако исто силно отпочео је овај историјски јуриш на целом српском фронту. Напад је иочео у 3 ч. ујушру , а већ у 4 ч. иали су иредњи иоложаји у наше руке. Тог је тренутка командант Кондић известио генерала Иванова о нашем успеху. У том моменту Бугари нису ммали ниједан положај заузет. И према томе први иоложаји, који су иали код Једрена, иали су у наше руке у зору 12. о. м. око 4 часа. Тек два три сата доцније Бугари су освојили предње положаје на својим секторима. Савршено је убеђење свију нас официра, да је овај први, брзи и енергични бајонетски напад наших трупаунеопрви страховиту забуну и јединствену панику међу све редове турске војске. И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паше у »Берлинер Тагеблату« тврди, да је најснажнији наиад био на нашој страни , он има потпуно право. Коса за косом падала је у наше руке и увек је отимана на нож. У тим сам јуришимз ја лично, од људи, који су били под мојом командом, изгубио два водника и 15 војника; рањено ми је било четрдесет, али су Турци све снажније били потискивани. Кад се разданило, отпочела је сипати на нас паклена артиљеријска ватра турских топова свих врста. Ова је страховита ватра надмашила све, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на западном сектору,

имали и највише својих топовских оруђа. Небо се проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика... И под овом убкственом ватром наши су се окретни пешаци утврђивали муњевитом брзином. Око подне 12-ог освојили смо све иредње иоложаје крајњим напорима и надчовечанском снагом одржали. На тим нас је полбжајима и ноћ затекла. 0 одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контранападе. Сви су они завршени турским поразима. Осећало се, међутим, да турска артиљерија огорченом истрајношћу чини све, што је у људској власти, да би подигла морал код својих трупа и сузбила нас са освојених положаја. Али је за Турке све већ било изгубљено. Нико није више могао зауставити силан талас, који је запљуснуо ове најјаче једренске форове . . . Те ноћи нам је стшла заиовест генерала Иванова, да у зору све труие на свима секторима имају да иредузму одсудне наиаде на свима линијама форова, и фиксирани су нам били и циљеви, које смо својим јединицама имали да заузмемо. Као што се види, овде о некој демонстрацији не може бити ни речи. Ово је био ирави наиад јуришем са јасно одређеним циљевима. Мој пук, двадесети, имао је да заузме Казан-тепе. Пук се премаовоме фору и кренуо у саму зору. Био је снажно дочекан, нарочито артиљеријском ватром. Понављам вам, да је артиљеријска ватра на овом сектору била најстрашнија , јер је на овој сч-рани било и највише топова. Пук је ипак, у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом на бајонет и разбијајући турску пешадију. У дефинитивну нашу победу није могло бити више сумње. И доиста

Касарне|у|Скопл>у