Илустрована ратна кроника

Св. 25.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 213.

је ево ве~ћ недјељу дана, неће мо-ћи ријешити судбу Тарабоша. Док ово пишем у Улцињу, стање се још није промијенило, јер Улцињани са облишњег брда чују још и данас јаку топовску грмљаву удаљини. Знак је да артиљеријско дуелирање траје непрестано. Него, кад сам ономад амо полазио, срио сам близу главне команде једну чету... не велику, али врло одабрану! Свега 120 друга. Сваки војник ту чету с необичним штовањем посматраше и поздрављаше. Многи се грлише и љубише с војницима те чете, опраштајући се од њих као да ће на дужи растанак... Дошла је била наредба, да се понуде они који су вољни понијети бомбе на врлетне бедеме Тарабоша. Да се понуде они који су спремни жртвовати се и поћи у готово сигурну смрт (у 90% сигурну смрт!) За тај посао треба 120, а пријавило их се четири стотине. Од тијех је коцком одабрано ових стодвадесет. Они ће поћи на страшну дужност своју, чим дође, и ако у опште и дође, телефонска дозвола са Ријеке Црнојевића, гдје Господар држи у рукама врховну команду цијеле војне. (Још у почетку бомбардовања би то све било извршено, али, како чујемо, његово очинско срце не да натако опасну коцку ни једнога војника, па макар сви и Божи-К подТаробошом дочекали.) Четвртак, 18. (31.) октобар, Св. Петар Цетињски, празник који се у Црној Гори веома празнује. У данашњи дан би, по Уставу, требало отворити Народну Скупштину. Каква је питомина у овом дивном приморском мјестуУлцињу. — Док ово пишем, сунце топло грије као у прољеће, прозори су отворени вас дан, дјеца се играју крај мора, дрвеће се зелени, а у баштама,

пуним свјежа зеленила, цвркућу птице. Право априлско вријеме. На најљепшем мјесту је велика школска зграда, преудешена за болницу. Али то није више болница каква бјеше још прије десетак дана кад сам у њу спровео рањенике, сад се њена унутрашњост потпуно промијенила: дошла су друштва рускога Црвенога Крста, донијела су 200 големих пуних сандука, у служби су четири доктора и четрдесет милосрдних сестара. Почевши од кухиње која путује као аутомобил, и сто и двадесет господских постеља, па све то донесено из најбољих европских фабрика. Данас је у болници до 50 рањеника који уживају болесничку његу, какву до сад заиста још никад болесници уживали нијесу. Али ни братска руска помо"ћ, ни њежна рука милосрд-

них сестара не може ублажити трагичне моменте, који се ту збивају... Данас донесоше дивна младића, тешко рањена у ногу. Кад му је лијечник превио рану изнад кољена и рекао му да покуша устати, Црногорац хтједе дохватити пушку да се ослони на њу. Већ је пружио био рукуда је прихвати, а мнлосрдна сестра му брзо додаде штаку... Војник стиште зубе, погледа у доктора па у штаку, у то ново своје оружје, и низ образе му почеше тећ сузе. Петак, 19. окт. (1. нов.) Јуче око четири сата по подне појави се пред Улцињским заливом Господарева јахта, која ових дана редовно довози из Бара провијант за војску. На највеће своје изненађење, опазисмо на врху катарке Господареву заставу, која значи да је Њ. В. на лађи. Још нијесмо изишли из чу-

Андрија Божовић и Бранко Гојнић, гимназијски ученици на Цетињу — као добровољци у битци на Тарабошу