Илустрована ратна кроника

Стр. 216.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 2б.

тек сам, на путу за Скадар, стигао у Солун, а ја вам се, ево, јављам. Сад морате бити са мном задовољни, ако и не буде бог зна како интересантно оно што вам будем писао. У Солуну смо дакле, ево већ други дан, и имало и времена и згоде чак и за писање по новинама. Ја сад тек разумем, зашто су за све време овога рата грчки листови били онако пуни извештаја са бојишта, а наши онако празни: ми смо јурили, тукли се, стижући једва да по који сат отпочинемо, а Грци су канда и пре проводили време исто као сада овде у Солуну: од дугог времена нису знали шта да раде, па су надугачко и нашироко описивали сваки меменат кад је њихов шиљбок добио прилику да један метак испали. Сад и ми, овде у Солуну, таким животом живимо. То нам се чак и по спољашњости види: упали смо међу ове силне грчке официре и војнике, с.-е чисте, лепо избријане, на помађене и нафризиране, па смо се застидели наше спол ашњости. И зато сад сви ударамо на бензин, којим нам посилни ваде флеке, и бријемо се бар сваки други дан, и купујемо нове брковезе и облачимо рукавице кад полазимо у варош, и келнера у кафани не зовемо „келнер" него „гарсон", и у опште трудимо се да не признамо, да смо из четвртог ужичког пуковског окружја, него да изгледамо као да смо бар из седмог, београдског. А званични нам је посао, уз ту муку, једино тај, да се на пристаништу распитујемо кад ће и за нас доћи ред да се укрцамо у брод. То укрцавање иде врло споро. Коњ по коњ, во по во, кола по кола завезују се на чекрк и подижу горе на кров брода, да се отуда губе негде у дубини, у огромној утроби његовој. Кад се то сврши, укр-

цавају се на брод и људи, и лађа се онда одвоји од кеја и укотви негде у луци, да чека док све бродовље не буде спремно за полазак. Војници, који се први укрцају, имају на тај начин прилику да повише дана проживе на мору, ту на очиглед Солуна а ипак одсечени од земље; како се тамо осећају, то не знам, али да им је тамо на води служба лакша него на суву, то је јасно: нема ту ни стражара, ни пожарчења, а ипак је стално све у реду — подигну се само лестрице, па нико из логора, нико у логор, сем ако хоће да с тако високе „трамбулине" скаче главачки у воду. Него погрешио сам кад сам казао да не зна како се тамо на броду осећају. Прилагоди се наш сељак за трен ока свакој ситуацији. Гледам јуче један такав пун брод, пре него што ће се отиснути са кеја: тек је неколико сати прошло откако су војници на лађи, а већ се очевидно осећају као код своје рођене куће — разузурили се, па разговарају нешто, претресају ваљда своје утиске из Солуна, и жваћу нешто, преврћу обојке, луфтирају ноге, у опште понашају се тачно онако како се краљевско-српски војник у логору, понаша, с једином разликом што у овој прилици не пљуцка крај себе на земљу већ преко о граде, у сиње море. Не плаши се тај, очигледно ни буре на мору, ни фамозне „Хамидије", ни других евентуалних покора, а камо ли оних ситних тегоба и незгода, што их такво путовање по мору доноси. А ми официри, напротив, сваки час ћемо повести разговор и о свем том споменутом јаду и о поморској болести и о рђавим кабинама на лађи и о одвратној грчкој кујни и о безброј других непријатности, које нас на том путу чекају. Та већ и сам улазак у брод представља једну голему

непријатност: треба да се уз оне узане, усправне, несигурне лествице успузати на кров који је 5—-бметара над водом. Доктор Херцог је јуче цео дан премишљао о тој незгоди. Својим рук?.ма и ногама тамо да се успне, то вели, није свога века кадар, а да се попут четвороножних војних обавезаника везује о чекрк, и да туђом снагсм буде узнесен горе, на то такође није пристао. И тако ј'е као што рекох, јуче ваздан преметао тај проблем по глави. У подне се био решио, да поручи један велики сандук, па да се затвори у њега и у њему, невиђен да буде извучен на лађу. Али му очевидно, ни то решење ни'е изгледало баш понајзгодније, Очевидно је и даље о тој ствари размишљао, јер ме синоћ његов глас трже из првог сна: — Колега, знате како ћу? Сешћу у једна коморска кола под арњеве, па нека ме тако попну. * * * (Свршиће се.)

Коше

Кад ее заврши издавање „Илуетроване Ратне Кронике" могу ее од издавача добити дивот-корице. Чувајте еведоеадашње бро]еве !

НОВ СРПСКИ - оригишан ројиак. КЊИЖАРА СВЕТ. Ф. ОГЊАШИЋА почела је већ издавати роман ЛЕГИЈА СМРТИ.

Изишла је трећа свеска. Цена свесци 10 потура.

Употреба клишеја гаконвм вабрањена

Штампа д. д. Браника Н. Сад